Dan srećom i veseljem obasjan

"Potrudiću se da svakog meseca, do detetove prve godine, pošaljem novac za adaptirano mleko u prahu Humana. Pošto je leto, ne bi valjalo da se kupe zalihe za narednih šest meseci, jer to može da propadne ukoliko su visoke temperature. To mleko je, ipak, najbolje za bebu i ima sve potrebne vitamine za dečiji razvoj. Kozje mleko je prejako za tako malu bebu i može joj ozbiljno narušiti zdravlje ", napisala je, između ostalog, u pismu Ljiljana sa dalekog kontinenta.

Dedina mezimica - Sanja je sada dobro kako je bila kad se rodila. Tada smo bili u velikoj oskudici. Imali smo samo čajeve i hleb na stolu. Hvala Bogu, pojaviše se dobri ljudi, pa nam pomogoše. Beba beše malo u bolnici, ali je brzo ozdravila. Kako je stigla pomoć iz belog sveta, mi smo prvo njoj obezbedili šta treba, i da je vidiš sada. Obraščići okrugli, pa rumeni... Smeje se, "laže" nas sve, a nama milo, ma Božja krasotica - priča sa ponosom deda Miodrag Jović.   Poklon-paket Na putu do sela Uševac je poklon-paket bebi garderobe i prilog od oko 25 evra, koji je za Joviće pripremila anonimna donatorka iz Nemačke, rodom iz okoline Šida. Ovaj dar će ih, sigurni smo, veoma obradovati.

Reporteri "Vesti" ispunili su želju svoje čitateljke, obezbedivši za novac koji je poslala, sedam kutija adaptiranog mleka Humana 1, koji bi prema njenom uzrastu trebala da potroši u narednih mesec dana, a od ostatka donacije pomogli Jovićima da kupe ono što im je najpotrebnije.
Dolazak u planinsko selo Uševac, uprkos mnogim preprekama, ne predstavlja poteškoće, posebno ako vas dočekuje blaženi osmejak vidno uznapredovale petomesečne Sanje, koju u naručju drži njena majka Suzana.

- Sanju smo do sad hranili kozjim mlekom, jer je Humana za nas bila preskupa. Hvala toj dobroj ženi do neba. Sad ćemo našu Sanjicu hraniti mlekom koje je za nju najbolje - saopštio je Miodrag.

Vidno obradovan, blagosilja sve dobrotvore iz dijaspore. Nije verovao da ima takvih ljudi, spremnih da pomognu one koje čak i ne poznaju, pri tom žive tako daleko. Kako kaže, kod njih, u planinskim selima, je opšta grabež, zavist, nepoštovanje i nesloga.

- Nije bilo tako ranije, ali siromaštvo koje je mnoge pogodilo, izmeni ljude, pa postadosmo gori od divljih životinja - navodi Miodrag.
Spremamo se i sa Miodragom, glavom porodice, odlazimo do prodavnice u susednom Vlasu, kako bi od ostatka donacije kupili ono najpotrebnije od hrane. Usput nam se pohvalio da je izmirio dugove od prošlih novčanih priloga plemenitih čitalaca "Vesti", koji su iznosili više od 150 evra.

- Najviše para ide na brašno. Mnogo ga koristimo, pošto smo navikli da jedemo hleb, zato što smo mnogo puta u kući samo to i imali za jelo. Tako ću prvo da kupim brašna, tri džaka, taman za mesec dana. Kad imamo brašno, ako nađem posao u nadnici, ono što zaradim, možemo da upotrebimo za nešto drugo, a opet najosnovnije što nam treba i bez čega se ne može u domaćinstvu - kaže Miodrag.

Žali se kako posla nema. Sad svi kose trave, žanju žita, a njega zovu samo za fizičke poslove, one "proste", kako reče.

- Kad treba da se kopa, radi oko kuće, da se vadi krompir, beru šljive džanarike, da se kopa bunar, tada imam posla, ali sve je to na jesen ili proleće. To su sezonski poslovi, nadničarski, ne može da se živi od toga. Kad naiđe posao, odlazimo da radimo i supruga Stanislavka i ćerka Suzana. Jagoda je bolešljiva sa nogama, a ostalo su deca, još nisu za težački posao. Muku mučimo, ali izlazimo nekako na kraj. Naša jedina briga je da preživimo, a sutra šta da Bog - ističe Miodrag, dodajući da im dve koze koje imaju, mnogo znače.

POZIV DONATORIMA   Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Nedugo potom, ulazimo u prodavnicu sa Miodragom i odmah kupujemo tri džaka brašna, džak krompira, osam flaša zejtina, nešto svezaka i olovaka za decu.

- Brašno za hleb, krompir za jelo, a zejtin za sve. Malo ga upečeš, staviš krupnu alevu pariku i so, pa vruć hleb i eto bogovskog ručka - savetuje nas Miodrag.

Vraćamo se njegovoj kući, izlazimo, opet, pored mosta, čekaju nas ostali Jovići, osim Jagode koja mora da pazi na koze, koje brste pored reke travu.

Miodrag stavlja na glavu šešir, poklon nekoga kod koga je nadničio, a deca mu donose tranzistor. Nalazi neku stanicu gde odjekuje harmonika, a on poskakuje, kaže da mora da zaigra, jer ovo je njihov srećan dan. Ispraćaju nas do puta, viču uglas:

- Hvala svima, hvala dobrotvorima koji su mislili na nas i pomogli nam, neka su nam živi i zdravi hiljadu godina!