Svaka para od velikog značaja

Jedna drugoj sve na svetu: Svjetlana Kljajić sa ćerkom Jovanom

 

Svjetlanu smo zatekli u nešto boljem stanju u odnosu na prošli put kada smo je posetili. Dugo je bolovala od gripa i jedva govorila. Premda i sada, kako kaže, oseća prehladu, temperaturu i groznicu, za razliku od prošle zime, kada uopšte nije bila prehlađena.

- Ne znam šta se to dešava s mojim organizmom. Ne mogu čak ni da vežbam kao ranije da bih ojačala mišiće. Uprkos tome, noge sve više osećam, ali me zato sve više bole noge i kičma. Ne mogu ni na terapije u Zagreb kao ranije, iako sam sigurna da bi mi mnogo pomogle - rekla je Svjetlana Kljajić po preuzimanju novčanog dara, a potom dodala:

- Lepo je kad vas se ljudi sete i zato mnogo i od srca hvala tom dobrom čoveku na ukazanoj pažnji i pomoći. Svaka para nam dobro dođe. Brinemo se za struju, jer nas pristiska dug od 5.000-6.000 maraka sa kamatama. Ne znam samo odakle tolika potrošnja za nas tri mesečno, kad niti kuvamo na struju, niti se grejemo na struju. Jedino što stalno koristimo su: bojler, veš-mašina i usisivač... Zato ne znam šta nam je činiti, jer tu nešto definitivno nije u redu.

Njena mezimica Jovana je sada stalno kod kuće, pošto je počeo školski raspust, a ona uspešno završila prvi razred, što je Svjetlana istakla sa posebnim ponosom.

- Jovana je najbolja u razredu po svemu. Kako po učenju, tako i po vladanju. Ni jednom u školi kod učiteljice nije otišla u ćošak, dok bi se kod kuće to moglo dogoditi mnogo puta u jednom danu, da joj mama i ja ne popuštamo. Ali, sada je i kod kuće mnogo bolja i mirnija od kako je krenula u školu. Starija je i ozbiljnija, i ne pravi nestašluke kao ranije, što me čini ponosnom majkom - saopštila je Svjetlana, koja je već više od sedam godina nepokretna.

Preživela je smrtonosan virus "guillain barre", koji je iznenada napao u sedmom mesecu trudnoće. Tada je u komi rodila zdravu kćerku Jovanu i ostala paralizovana. Danas Svetlana oseća sve delove tela, ali nije u stanju samostalno da se kreće. Rukama se dobro služi, ali iako oseća noge, na njih ne može da se osloni dugo. Zato je jedini san ove mlade žene, da jednog dana ponovo stane na svoje noge i nastavi mnogo srećniji i ispunjeniji život sa ćerkicom, njenom najvećom životnom radošću.