Hrvatska u Evropu sa listama za odstrel

Potez Zagreba nije u duhu pomirenja: Miodrag Linta

- Mi smo očekivali da taj spisak bude daleko manji, a on se povećao za još osam imena. Hrvatsko ministarstvo pravosuđa nije napravilo iskorak u objektivnom sagledavanju ratnih zločina i ovakav spisak samo nastavlja da odvraća srpske izbeglice od povratka i mogućnosti da reše svoje imovinsko pitanje u Hrvatskoj, a svakako da nije ni u duhu pomirenja dve zemlje - kaže za "Vesti" predsednik Koalicije udruženja izbeglica i poslanik u Skupštini Srbije Miodrag Linta.

Iz ovog Udruženja upozoravaju da se nastavlja sa praksom da prognani Srbi i dalje nisu sigurni, bez obzira na to što ih nema na pomenutom spisku, da ih neće sačekati hapšenje kada pređu granicu sa Hrvatskom. Upozoravaju da su dostavljenim spiskom obuhvaćene samo one osobe koje su u fazi istrage, optuženja ili im je presuđeno za ratne zločine.

Na njemu nema onih protiv kojih je pokrenuta predistražna radnja, a koje, takođe, čeka pritvor kada pređu granicu, niti onih koji su optuženi ili se protiv njih vodi istraga za neka druga krivična dela. Podsećaju na primer Mileta Dakića, Srbina iz Vojnića, koji nije bio na spisku optuženih za ratne zločine, ali je uhapšen zbog navodnog podstrekivanja na ubistvo hrvatskih policajaca.

Odgovor za nekoliko dana

Kako je objavilo srpsko Ministarstvo pravde i državne uprave, svi zainteresovani mogu popunjavanjem obrasca, objavljenog na sajtu ovog ministarstva, da dobiju informaciju o svom statusu pred hrvatskim pravosudnim organima. Zahtev sa popunjenim obrascem mogu poslati poštom ili ga lično predati na pisarnicu Ministarstva, dok će im odgovor stići za četiri do pet dana.

Josipović: Bili smo pristrasni

U odnosu na spisak iz januara 2011, ovaj novi ima osam imena više, a ne 600, kako su objavili neki mediji, odnosno njime je obuhvaćeno 1.557 osoba protiv kojih je u toku istraga, podignuta optužnica ili su već osuđeni za ratni zločin. Na njemu ima i Hrvata, a to se uvek ističe kao dokaz da se prilikom istrage ne gleda u nacionalnu pripadnost. Ipak, i sam predsednik Hrvatske Ivo Josipović priznao je pristrasnost hrvatskog pravosuđa.
- Imali smo dve faze - za vreme rata i posle. Naše pravosuđe je bilo pristrasno, pošto su se olako pokretali postupci protiv srpskih formacija, a bilo je opreza u slučaju postupaka protiv hrvatskih jedinica - rekao je Josipović za RTS, tvrdeći da su se stvari promenile i da hrvatsko pravosuđe sada radi bez političkog uticaja.

- Zato mi insistiramo na tome da se između dva ministarstva napravi dogovor da sva lica koja se nalaze u Srbiji, a za koje hrvatska strana tvrdi da su činili ratne zločine ili druga krivična dela budu procesuirana u Srbiji, a ukoliko im je već presuđeno da se uradi revizija postupka, uz monitoring hrvatskih kolega.

U slučaju da se donese oslobađajuća presuda, onda Hrvatska ima obevezu da skine Interpolovu poternicu. Takođe, ako Hrvatska za bilo koga naknadno ustanovi neke nove dokaze, da ih odmah dostavi Srbiji kako bi zainteresovani bio upoznat sa tim, a ne da o tome sazna nakon što ga hrvatska policija privede - objašnjava Linta. On ističe da niko ne želi da ratni zločinci prođu nekažnjeni, već da oni ne budu izgovor za neosnovano optuženje na stotine prognanih Srba iz Hrvatske.