Zašto kasni izgradnja socijalnih stanova

Iako su obezbeđena sredstva za gradnju 1.850 stanova, u nekim gradovima kasne projekti i gradnja još nije počela. Deo sredstava povučen rebalansom budžeta

 

Za izgradnju 150 socijalnih stanova u sedam gradova iz budžeta je izdvojeno 200 miliona dinara. Do kraja sledeće godine u 16 gradova trebalo bi da bude završeno još 1.700 stanova - 1.200 za neprofitnu prodaju i 500 za izdavanje. Oni će se graditi iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope, a deo sredstava obezbedili su država i lokalne samouprave.

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić kaže da grad treba da obezbedi lokaciju, a da država plati kompletnu gradnju.

"To je sistem koji je funkcionisao i sada funkcioniše. Međutim, novi Zakon o javnim nabavkama omogući da firme jednostavno obaraju tendere i ne možete da dođete do početka radova. Mi smo odlučili da sredstva od gradova koji ne mogu da ih završe, da ih realizuju, da ih povučemo i damo drugim gradovima", kaže Ilić.

U Čačku je počela izgradnja, dok se u Nišu kasni zbog obaranja tendera, a Evropska banka je imala primedbe na postupak izbora izvođača. Vršilac dužnosti direktora Gradske stambene agencije Niš Milan Nikolić kaže da nije bilo prigovora, radovi bi već počeli.

"Vlada ima mogućnost po ugovoru da sankcioniše, da li hoće ili neće, ja se nadam da neće, očekujem da ipak počnemo sa izgradnjom stanova za socijalno stanovanje", kaže Nikolić.

U resornom ministarstvu najavljuju da će, ukoliko neki gradovi ne budu ispoštovali rok izgradnje, sredstva preusmeriti drugim gradovima.

"Lokalne vlasti nisu ažurne da reše pitanje beskućnika, mali je interes njihov, ja ne mogu da ih razumem, evo grad Beograd nije konkurisao ni za jedan stan", kaže Ilić.

Direktorka Republičke agencije za stanovanje Maja Lakićević kaže da je suština da stan dobiju oni koji ne mogu na tržištu da zakupe niti mogu da kupe odgovarajući stan.

"Neće moći onaj ko ima jednočlano domaćinstvo koje ima više od sto odsto prosečnih primanja na teritoriji te opštine da konkuriše za kupovinu stana, a kada se radi o uslovima za zakupce oni će morati da ispunjavaju taj donji limit da zakupnina može da iznosi jednu trećinu njihovih primanja", objašnjava Lakićevićeva.

Projekti za stanove inspirisani su tradicionalnom arhitekturom predela u kojima se gradi.