Zbog kredita oduzeto 500 nekretnina
Dispečer iz Kikinde Zoran Džakula bio je zadovoljan kada je pre pet godina podigao stambeni kredit od 20.000 švajcarskih franaka. Kaže da je to bilo vrlo povoljno zato što je rata bila oko 150 franaka, što je u dinarima iznosilo 8.500.
"Međutim, zbog nenormalnog rasta franka, ja sam došao u situaciju da moja porodica nema egzistenciju. Više od pola plate dajem bankama. To je sad oko 14.500 dinara", kaže Džakula.
On još nekako uspeva da otplaćuje kredit, ali je sve više onih koji to nisu mogli. Banke su aktivirale hipoteke, pa im je stan ili poslovni prostor otišao na doboš.
Aleksandra Kon iz Agencije za posredovanje u prometu i iznajmljivanju nekretnina "Alka" kaže da trenutno banke na tržište iznose nekvalitetne stanove i nekvalitetne poslovne prostore.
"Ti nekvalitetni stanovi i poslovni prostori imaju veoma visoku cenu. Cena je visoka, zato što kada su banke odobravale kredite, njihova vrednost je bila veća nego danas i za takve stanove i poslovni prostor u ovom trenutku nema dovoljno kupaca", objašnjava Aleksandra Kon.
Čim nastane problem sa vraćanjem kredita treba se javiti banci, jer je moguće produžiti rok otplate, dobiti period mirovanja, smanjiti ratu ili tražiti neko drugo rešenje, poručuju bankari. Predsednik Izvršnog odbora "Erste banke" Slavko Carić kaže da u toj banci ima malo aktiviranja hipoteka.
"U nekoliko hiljada kreditnih partija koliko imamo, pričamo o nekoliko slučajeva gde smo morali da aktiviramo hipoteku, zbog toga što se nije javio više od godinu dana ili zato što je došao u banku i rekao ja više ne mogu da plaćam", kaže Carić.
U Srbiji ima oko 72.000 osiguranih kredita. Na doboš je otišlo svega 0,6 odsto nekretnina, što nije alarmantno, kažu u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Masovno stambeno kreditiranje u Srbiji je počelo pre sedam godina, pa nismo ni imali vremena da se prezadužimo. Ekonomista Goran Nikolić kaže da su mnogi imali tu nesreću da ostanu bez posla tokom krize ili da imaju neredovna primanja i danas se suočavaju sa problemom da ne mogu redovno da plaćaju rate.
"Banke bi trebalo da budu tolerantnije, prosto da se socijalno odgovorno ponašaju. Država nema dovoljno para i jasno je da ona ovde praktično ne može ništa da učini", kaže Nikolić.