Marko Bulat: Napisaću priručnik za kafanu

Položio je istoriju umetnosti sa osmicom, a za tri ikone koje je uradio, što je bio praktični deo predmeta ikonopis, dobio je desetku. Uspešno privodi kraju trogodišnje studije, ali ne zapostavlja ni pevačku karijeru.

- Uskoro ću očistiti treću godinu, a onda me čekaju master studije. Posle 19 godina pauze, ponovo sam seo u školsku klupu i odlično mi ide. Nikad u životu nisam planirao da budem pevač, nikad se za to nisam spremao, a eto, dobro mi ide. Lepo sam crtao, ali nisam ni sanjao da bih mogao da postanem ikonopisac, a i to mi odlično ide. Nedavno mi je palo na pamet da bih mogao da pišem. Imam mnogo toga da kažem, a tema moje prve knjige biće kafana - kaže Bulat.

Na koji način pišete o kafanama?
- Biće to priručnik za muzičare, biće to neka vrsta udžbenika za ljude koji pevaju u kafanama. Da mogu lepo da pročitaju kako treba da se postave prema gostima, kako da se ponašaju u određenim situacijama... To uopšte nije naivna priča. Sećam se, kad sam išao u osnovnu i srednju školu, profesori su često govorili učenicima: "Nemoj da sediš kao da si u kafani!" Znači, postoje pravila, od sedenja pa nadalje. Mnogo vremena sam proveo pevajući i uživajući po kafanama, mnogo toga sam naučio, pa želim da sve to stavim na papir.

Ne treba mi oružje Da li vam je vraćen pištolj koji vam je oduzet? - Nije, ali mi ni ne treba. Sećam se dobro te noći kada sam ostao bez pištolja pre šest godina. Bila je sreda ujutru i vraćao sam se sa svirke u zoru. Ispred jedne pekare, pred kojom sam se našao, stajao je pijanac koji je počeo da pravi neviđenu frku. Došlo je do ekscesa, nastao je haos, intervenisala je policija... Sve u svemu, meni je oduzet pištolj za koji sam imao dozvolu. Uostalom, šta će mi oružje?!

Mislite da pevači i muzičari ne znaju da se ponašaju u kafanama?
- U svemu i svuda postoje neka pravila. Oni koji ih ne znaju, lupaju glavom o zid, svašta im se dešava, pa se posle pitaju zašto im se nešto desilo. Za sve u životu postoje vidljive i nevidljive granice. Ko ih ne vidi ili oseti, ko pretera, skupo plaća. Na sreću, mene sticanje znanja i iskustva po kafanama nije mnogo koštalo. Ali, samo zato što sam uvek bio pažljivi posmatrač, zato što uvek razmišljam o svemu, tumačim ljudske postupke, pokušavam da budem dobar psiholog. Uvek sam primećivao ono što drugi nisu. Ako čovek ne ume da se postavi prema životu, život će ga slomiti.

I vama je nekoliko puta život bio ugrožen?
- Svi znamo da se svašta dešava tamo gde su ljudi veseli i pod gasom. Bilo je svega i svačega. Nikad to nije imalo direktne veze sa mnom, to su jednostavno bile okolnosti u kojima radim. Za neke teške situacije u kojima sam bio, iz kojih sam jedva izvukao živu glavu, kao i šta sam uradio, zna samo najuži krug ljudi oko mene. Možda ću to javno ispričati jednog dana. Ne zato što imam šta da krijem, već zato što ne volim poput drugih pevača da pričam dramatične i intimne priče.
 

Mladi bez kuolture - Mnogi mladi pevači nemaju osnovnu kulturu. Ne znaju da pruže ruku kolegi kad se sretnu, a o nekom poštovanju da ne govorim. Dođe tako neki momak iz male sredine (nemam ništa protiv malih sredina) u veliki grad, pojavi se na televiziji i misli da je nešto veliko uradio! Možda nikad nije imao devojku, a onda ga okruži na desetine devojaka lakog morala. Svi ga tapšu po ramenima, govore mu da neviđeno dobro peva, neko mu da da "povuče crtu" i postaje lak plen. Njemu lepo, zaključuje da je mnogo uspešan, šarmantan, umisli ko zna šta! Osuđen je na brzu propast, a pojma nema da je tako.