Karate masovniji od fudbala
Vladimir Jorga danas ima 74 godine, a u sportskim krugovima poznat je po nadimku Vava. On je nosilac crnog pojasa 9. dan u fudokan i šotokan tradicionalnom karateu. Nedavno je na seminaru u Minhenu pokazao novu disciplinu u karateu, kovo kumite, što je jedan oblik borbe za decu do 18 godina.
- Jugoslavija je dala veliki doprinos karateu, iako je Evropska karate federacija tek 1972. godine primila naš projekat, a 1975. godine na Evropskom prvenstvu održano je takmičenje u težinskim kategorijama. To govori da smo mi u tadašnjoj našoj lepoj Jugoslaviji išli uvek korak ispred drugih - sa setom govori dr Vladimir Jorga.
U jugoslovenskom karateu prvi put je uvedeno posebno takmičenje za žene, što niko pre nije u svetu uradio. Na državnom prvenstvu 1969. godine prvi put takmičile su se žene. Dr Vladimir Jorga seća se imena tri najbolje među 36 takmičarki: prva šampionka bila je Olivera Filipović, druga Tatjana Janjić, a treća Ljiljana Uskoković. U Jugoslaviji je prvi put uvedeno i karate takmičenje za decu.
Lekar i profesorVladimir Jorga je univerzitetski profesor, doktor sportske medicine, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i višegodišnji šampion Jugoslavije u karateu. Bio je dugo godina trener jugoslovenske karate reprezentacije i sudija. Autor je više od 170 naučnih radova i 12 priručnika i knjiga iz oblasti tradicionalnog karatea. |
Vladimir Jorga objašnjava kako se godinama menjao karate:
- Osnova karatea kao borilačke veštine stigla je u svet preko Okinave i Japana. To je tradicionalni oblik karatea, ali su Japanci gledajući zapadne sportove shvatili da moraju uneti neku izmenu da bi im se približili. Dok sam bio mlad ja sam bio pristalica ideje da se u karate uvede što više sportskih karakteristika. Međutim, kako sam sazrevao i kao lekar i kao karatista, shvatio sam da je to i borilačka veština i umetnost, mnogo više nego sport. U sportskim takmičenjima karate gubi misterioznost, elemente veštine, jer se svodi na tehniku i način izvođenja.
Kao i u mnogim drugim sportovima pojavili su se različiti stilovi.
- To se danas sve toliko modifikovalo, promenilo, razdvojili su se tradicionalni i sportski oblici karatea, pa se otišlo u drugu krajnost, moglo bi se reći i zastranilo se. To što danas neki rade u karateu nema više obeležja veštine i to je sasvim nešto drugo. Karate je danas postao masovan, čak mislim da ni fudbal nije masovniji od karatea - smatra dr Jorga.
Danas u Srbiji ima 786 karate klubova. Od toga je 130 klubova sportskog karatea WKF a ostalo su razni oblici udruživanja. Postoji Srpska karate federacija i krovna organizacija Srpska karate konfederacija koja objedinjuje sve ove stilove. U toku je proces objedinjavanja, što je uslov da karate ponovo dobije olimpijski status, pošto je skinut sa liste olimpijskih sportova do 2020. godine. Tek 2024. godine postoji šansa da karate ponovo bude sportska disciplina na Olimpijskim igrama. Na tom zdušno radi upravo dr Vladimir Jorga, predsednik Evropske federacije tradicionalnog karatea.