Korak po korak do ostvarenja sna
Samim tim, ovi ljudi dobrog srca dali su svoj doprinos da se za ovu vedru i vrednu devojčicu obezbede veoma skupa ortopedska pomagala koja bi joj itekako olakšala život. Zahvaljujući humanim ljudima, poput dobrotvora iz Australije i Nemačke, kao i njihovoj svesrdnoj pomoći, Pavlovići su do sad prikupili više od 7.000 evra.
- Od srca se zahvaljujemo gospođi Miri Eror i anonimnom donatoru, a sada i našem prijatelju iz Liverpula. Ovaj novac ćemo čuvati i iskoristiti isključivo za nabavku proteza kada Jelena malo odraste i ojača. Iako mnogo koštaju, svesni smo da je to san, koji naša porodica mora da dosanja, kako bi našoj Jeleni obezbedili lepšu i lakšu budućnost, bez muka i tegoba koje bi kasnije i psihički mogle da utiču na nju - kaže Jelenin otac Tiosav Pavlović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Tokom posete ovoj petočlanoj porodici, saznajemo da im je stigla donacija i na kućnu adresu.
- Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim i gospodinu Aci Kršiću iz Švajcarske, koji nam je nedavno poslao 200 franaka, kao i svim drugim ljudima dobre volje, koji su nam već pomogli. Oni ni ne slute koliko nam pored finansijske, znači i moralna podrška. Osećaj i sigurnost da nismo sami u ovom problemu, vredniji je od suvog zlata - tvrdi Tiosav.
Priroda se ponekad poigrava sa svima nama, a sa plavokosom Jelenom se posebno poigrala, jer je rođena bez ruku. No, to što je rođenjem mnogo toga uskraćeno, ova mila i uvek nasmejana devojčica nadoknađuje neverovatnom upornošću. Njene noge dobrim delom zamenjuju funkcije ruku, tako da ona bez ikakvih problema piše, pere sudove, plete, upotrebljava pribor za jelo i služi se kompjuterom. Sve navedeno, ovu devojčicu zaista čini posebnom, a njen težak usud ne može da ostavi ravnodušnim ni najtvrđe srce. Zato ne čudi što ne prođe mnogo vremena, a da neko od humanih zemljaka iz dijaspore ne poželi da joj pomogne da dođe do ortopedskog pomagala, koje bi joj olakšale svakodnevne aktivnosti i dale novo samopouzdanje.
Još tuguje za dekom- Sigurna sam da ću uskoro dobiti proteze i da će mi biti mnogo bolje, ali sam pomalo tužna, pošto taj dan neće dočekati moj deda Danilo, koji je nedavno preminuo. On je silno želeo da me vidi sa njima i uvek me je tešio kada bi mi bilo teško zbog nečega što zbog nedostatka ruku ne mogu da uradim, kao moji vršnjaci - rekla je Jelena, koja je bila miljenica dede Danila. |