Jovan Milanović, srpski Džems Bond (2): Scenario i za rat sa Rusijom

- U biografiji je stajalo da dolazim iz Direkcije za NATO i Oebs pri Ministarstvu spoljnih poslova i da važim za diplomatu od karijere koji je u ovom resoru od završetka Fakulteta političkih nauka. Naravno, pisalo je da sam prethodno radio i u drugim strukturama SMIP-a, ali i da "zbog prirode posla poznajem prirodu strukture vojske".

Lukavstvom do vrbovanja - Da biste nekoga zavrbovali potrebno je mnogo lukavosti, ali ja sam uspevao da dođem do ljudi koji su suštinski osećali kakva se ogromna nepravda nadvila nad mojom zemljom. Ti kontakti se stvaraju na zvaničnim prijemima i koktelima, ali i na raznoraznim tribinama. Tamo zapravo niko i ne dolazi da bi slušao predavanje, već ili da bi video ko je došao ili da bi upoznao osobu koju je ranije markirao - otkriva Milanović.

I ova opaska je ubačena samo zato da me u NATO ne bi posmatrali ispod oka, jer svako u ministarstvu spoljnih poslova zaista ima i diplomate koje se bave ovim aktivnostima. Uostalom, da moja misija nije razotrivena, vi nikada ne biste saznali ni za mene, niti bi NATO znao šta mu se događalo - priča naš sagovornik i dodaje da je svoju obaveštajnu mrežu gradio polako i strpljivo trudeći se da ne bude predmet ničije sumnje, ali i da opravda poverenje Vrhovnog saveta odbrane i Generalštaba.

- Samo te 1998. godine, Generalštabu i državnom vrhu sam poslao oko 1.100 stranica izveštaja, od čega oko 800 od maja do oktobra. Svaki je nosio zaglavlje "Priprema agresije NATO na SRJ", a poslednji izveštaj koji sam poslao pre nego što sam razotkriven, nosio je naslov "Intervencija izbegnuta, opasnost još traje" - kaže skromno ovaj general i otkriva da je kontakte ostvarivao na najrazličitije načine, uvek se oslanjajući na staro pravilo obaveštajnog posla - svaka informacija mora da se potvrdi iz najmanje tri izvora. Tako je i saznao da je planiramo da SR Jugoslavija bude bombardovana mnogo pre nego što bi iko pomislio.

Slavlje u praznom stanu Milanović je u čin generala zvanično proizveden 16. juna 1998. godine. Međutim, o tome su znali samo on, Slobodan Milošević, Momčilo Perišić i šef Kadrovske službe Generalštaba. - Telefonom mi je kratko rečeno: "Zakitio si se" i u tom trenutku ja sam bio i najsrećniji, ali i najnesrećniji čovek na svetu. Dobiti generalske činove je san svakog oficira, a spopala me je ogromna tuga zato što o tome nisam smeo da obavestim čak ni svoju porodicu. Nasuo sam dve čašice pića. Jednu bacio sa stola, drugu ispio naiskap i zagledao se kroz zatvoreni prozor - seća se ovaj general.

- Već početkom 1998. godine bilo je jasno da se nešto opasno kuva kad je reč o sudbini Jugoslavije. Jedan od prvih dokaza za to je informacija koju sam dobio da je komanda NATO-a izradila takozvanu komandno-štabnu igru u kojoj je SRJ predstavljena kao meta.

General Milanović ne želi da otkriva saradnika koji je iz štaba NATO-a ukrao dva elaborata ove "igre", ali u dve knjige od po 500 stranica razrađeni su svi mogući scenariji agresije.

- Obe "igrice" su i faktički, početkom 1998. godine, proigrane na prostoru Portugala i Španije i u sadejstvu jednog dela NATO komande. Prva, pod oznakom Kriza Jug, podrazumevala je napad iz vazduha uz upotrebu oko 100 raznih borbenih letilica. Taj scenario je podrazumevao napade s Jadrana, severnog dela Albanije i Makedonije, a zatim i upotrebu kopnenih snaga na čijem modelu je kasnije i urađen plan stvarne agresije na SRJ - navodi Milanović.

Drugi scenario, po njegovim rečima, mnogo je zanimljiviji i nosio je službeni naziv Kriza sever.
- Stratezi NATO su predvideli i najradikalniji mogući scenario da se prilikom napada na Jugoslaviju u njenu odbranu uključi Rusija. Ova strategija je predviđala tačan način reagovanja i otvaranja fronta, na prostoru Centralne i Istočne Evrope, koji bi ih zaustavio, a zatim i neutralisao - ističe Milanović koji je ova dokumenta dostavio Generalštabu tako što ih je u aktn tašni prevezao svojim automobilom kada je išao na "odmor" u Srbiju.

- Ove ratne igre su bile dovoljan znak da se nešto u vrhu NATO-a ozbiljno kuva. Ali, ja sam prve, proverene podatke da se priprema bombardovanje Jugoslavije saznao 25. ili 26. maja 1998. godine, par dana pre samita NATO-a u Bijaricu kada su to i ozvaničili. Međutim, tada sam i ustanovio da je SAD mnoge stvari planira i radila mimo dogovora sa čelnicima NATO. Uostalom, prvih dana agresije pronađena je neeksplodirana glava rakete tomahavk na kojoj je cilj napada bio memorisan godinu dana ranije.

Milanović je zatim saznao i da će odluka o pripremi agresije biti doneta 25. maja na samitu NATOa- u Portugalu.

- Verovali ili ne, ta odluka je doneta tokom večere. Na sreću, imao sam svoju "vezu" koja mi je detaljno opisala ovaj sastanak i suštinu sukoba unutar članica zato što su Nemci, Francuzi i Španci od početka bili protiv. Tako sam valjda i uspeo i da ostvarim kontakt sa majorom Binelom koji mi je dostavio kompletan plan te akcije. Binel je u onom profesionalnom smislu, bio kruna mog obaveštajnog rada.

Sutra - Jovan Milanović, srpski Džems Bond (3): Binel mi doneo plan agresije