Izmestiti prastari hrast isto što i ubiti ga
Ilić je rekao da "on kao čovek neće dozvoliti da se hrast sruši i da će se naći rešenje da se hrast izmesti". i najavio da su u projekat izmeštanja hrasta već uključeni i stručnjaci sa Šumarskog fakulteta, kao i da će se oni pobrinuti da se hrast bezbedno premesti.
Međutim, stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja nisu sigurni da je to moguće uraditi i veruju da bi iskopavanje hrasta, bio i njegov kraj. Olja Vasić, botaničarka iz ove institucije, kaže da je to teorijski moguće, ali da niko nema iskustva u tome, i da bi se ta priča završila sušenjem hrasta.
"Da bi se taj hrast, te veličine bezbedno iskopao, to zahteva veliki posao, veliki broj radnika i veliki prostor, odgovarajuću mehanizaciju. Teorijski je moguće, ali niko nema to iskustvo, te verujem da bi iskopavanje hrasta bio i njegov kraj. To je sve besmisleno. U zemljama koje drže do sebe takvo drvo bi se 'uklopilo' u ambijent", kaže botaničarka Vasić.
Predlog ministra Ilića izazvao je brone reakcije na Tviteru, a njegova ideja poredi se sa nekadašnjom izjavom Dragana Markovića Palme koji je rekao da "mu samo Betoven i Šopen nisu svirali jer je bio mali".
Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac bio je nešto blaži prema Velji, pa je napisao "Kapira lakše mu da ga iščupa, nego da pravi most preko hrasta" i "Da se napravi kružni tok oko hrasta".
U Zavodu kažu da je "hrastove jako teško štititi, jer su to najčešće stabla zapisi i zaštićeni su mitskim i verskim predanjem da će onog ko ih uništi pratiti nesreća. Samim tim, jako mu je teško naći staratelja, jer se svi boje da iseku osušene grane".
U svakom slučaju javnost s nestrpljenjem očekuje da vidi i realizaciju presađivanja hrasta, a na Tviteru je, uz heštag #VeljinHrast već pokrenuta akcija "Pomozimo Velji da presadi hrast", u kojoj tviteraši mogu da ostave konstruktivne predloge, savete ili samo duhovite opaske.