Danas je Vidovdan
Na liturgijama u svim pravoslavnim hramovima pominje se stradanje koje je ostavilo večnu poruku na istoriju, etiku i tradiciju srpskog naroda.
Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju, a mnogi ljudi smatraju da je viševekovni otpor neprijatelju formirao i njihov identitet.
Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu, a u drugoj krst.
Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.
Običaj zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina. Veruje se da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema oblaka, veruje se da godina neće biti rodna. U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.
Vidovdan ili praznik sećanja na kosovsku pogibiju obeležen je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se Sveti Vid koji je, prema "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom sa Sicilije. Ovaj svetitelj hrišćanstvo je zadužio podvizma u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja hrišćana.
Isti datum u kalendaru SPC pominje se i kao praznik starozavetnog proroka Amosa - slave srpskog kneza Lazara koji je poginuo na taj dan, a u navečerje praznika se svojim velmožama pričestio u crkvi Samodreži na Kosovu.
Prema "Prologu", SPC istog dana slavi i svog patrijarha Jefrema, koga je Sabor izabrao 1375. godine.