Mirisi rodnog kraja

Stig Riskoj (prvi zdesna) i njegov prijatelj Dragoslav Jovanović

 

Mirisi pečenja, pasulja, kupusa, kačamaka i ostalih jela širili su se oko manastira Bela crkva, smeštenom na petomeđi sela Beljajka, Vojnik, Jezero, Dutovo i Popovnjak. Posetioci su mogli štošta da pazare na štandovima velikih firmi, koje su se utrkivale da što bolje prezentuju svoje proizvode i usluge. Svuda razapeti šatori iz kojih bruji muzika, pomešana za žagorom gostiju koji su uživali uz piće i dobru hranu.

Organizatori ove manifestacije bili su Turističko-sportska organizacija Despotovac i Mesna zajednica Beljajka, dok je pokrovitelj bila opština Despotovac. Festival je prvi put održan lane, ali je ove godine bio daleko posećeniji i trajao je dva dana.

Organizovana je i zabava za posetioce, koji su imali priliku da se takmiče u pečenju resavskog jagnjeta, pogače ispod sača i pripremi kačamaka, dok su se u okviru revijalnog dela pripremala tradicionalna jela. Sve u cilju očuvanja resavske tradicije i kuhinje i promovisanja turističkih destinacija u opštini, ali i ugostitelja, restorana i hotela.

- Cilj nam je da iz godine u godinu dolazi sve više posetilaca, ali i turista, i da naša opština postane prepoznatljiva po tom festivalu. Povezivanje matice i dijaspore nije samo cilj ove manifestacije, već naše turističke organizacije uopšte jer u Gornjoj Resavi ima mnogo ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu. Manifestacija je održana uz blagoslov vladike Ignjatija jer je, pored gastronomskog programa, u porti manastira održan bogat kulturno-umetnički program i takmičenje saksofonista amatera - kaže za "Vesti" Marko Stanisavljević, direktor Turističko-sportske organizacije Despotovac.

Stig Rishoj iz Stokholma peti put je u Srbiji, a ovog puta došao je samo zbog festivala. Obožava Srbiju, voli našu muziku, ali mu se dopadaju i kultura, ljudi, a naročito cene. Kaže da je sve mnogo jeftinije.

Miško i Bojana Prvulović

 

Njegov prijatelj Dragoslav Jovanović Bindić, iz Bukovca kod Despotovca, čiji je sin Bojan oženjen Stigovom ćerkom Anikom, u Stokholmu je od 1977. godine. On se sa suprugom Dobrilom vratio u zavičaj, dok su mu sva tri sina sa porodicama ostali u Švedskoj.

- Nisam se pokajao što sam otišao, iako sam se vratio zbog nostalgije za domovinom, povremeno odlazim u Švedsku. Najviše mi nedostaje tamošnji standard. Švedska je pravno i socijalno sređena zemlja u kojoj svi imaju prava, ali znaju i svoje obaveze. U Srbiji samo traže prava, a obaveze zaboravljaju. Posebno je žalosno što svi žele da se zaposle na državnim jaslama, ali zaboravljaju da moraju nešto i da rade - kaže Dragoslav.

Goste festivala u Beloj crkvi gostilo je pet restorana, ipak, najviše ljubitelja dobre hrane i pića privukao je restoran sa diskotekom Eskalibur u Despotovcu. Ljubitelje dobre kapljice posebno je obradovala njihova ponuda najkvalitetnijih vina, među kojima su i australijska, španska i italijanska, kao i domaća iz Podruma Radovanović i novo tikveško, koje ne služe drugi restorani. Restoran je originalan i po tome što jedini ima fakultetsko obrazovano osoblje i menadžera.

- Eskalibur od drugih restorana izdvaja pre svega dobra organizacija. Zahvaljujući tome za naše posetioce odavno nismo samo kafana, već restoran. Ovde se ljudi dobro osećaju, a za provod imamo i jedinu diskoteku u opštini, koja može da primi od 350 do 550 ljudi - navodi Nadica Ivanović, menadžer restorana.

Vlasnik ovog restorana Dalibor Prvulović iz Despotovca već decenijama sa porodicom živi u Cirihu i ima švajcarsko državljanstvo.

- Nekada sam se ovde bavio privatnim poslom, uspeo sam da kupim nov automobil i da sakupim 6.000 franaka. To je imovina s kojom sam se zaputio u svet. Malo sam se zadržao u Parizu, Berlinu i Štutgartu, a onda sam došao u Cirih, i tu sam 27 godina. Radio sam kao poslovođa niskogradnje, potom u avijaciji, u Sviseru... Poslednje četiri godine radio sam kao ekonom za duge linije, za Argentinu, Latinsku Ameriku i Brazil. Supruga je radila kao dijetetičar u najvećoj bolnici - kaže Dalibor za naš list.