Baka (92) tatu majstor
"To su bili obični ukrasi. Nisu imali nikakvo značenje. Zarađujem novac radeći tetovaže. Od tog novca kupujem svinje i kokoške", kaže starica koja preko dana radi na plantažama pirinča, zajedno sa dvostruko mlađim ljudima.
Alat koji koristi prilikom tetoviranja je takođe potpuno prirodan, iz okruženja. Kao boju koristi pepeo iz kore borova, trn iz drveta limuna joj služi kao igla, a njega zabada u štap od bambusa. Avanturisti i pustolovi iz čitavog sveta dolaze u zabačeno filipinsko selo kako bi im ona uradila tetovažu.
Za svoju dugovečnost kaže da je zaslužna ishrana u kojoj nema mesta za šećer i so. Otkriva da se tetoviranju posvetila nakon tragičnog gubitka voljene osobe.
"Kada sam imala 25 godina moj momak je poginuo dok je sekao drva. Nisam tražila drugog, već sam se posvetila tetoviranju", kaže Odova koja se seća Drugog svetskog rata i pamti strahote kroz koje su prolazili.
"Tokom rata i japanske okupacije, nismo bili u strahu samo od njih. Plašili smo se i filipinskih vojnika koji su upadali u selo i otimali nam živinu i stoku", kaže žena za koju pojedinci sumnjaju da ima i više od 100 godina, a koja planira da nauči unuku svoje sestre tehnikama tetoviranja kako bi imao ko da je nasledi.