Vidovdan (2): Vrati nam se, Vuče Brankoviću
- U pesmi se kaže "jednom ćete se dogovoriti". Znači da je sada do dogovora došlo i da sada sledi da se zatvore vrata. O tome šta ostane sa druge strane, svedočiće oni koji ostanu kao dvostruki državljani. Imaće sve u životu dvostruko, dokumente i prava, samo neće imati nijedan život dostojan čoveka - kaže Ničić.
Mnoge stvari će se ponoviti.
- Opet smo se suprotstavili jačem i opet izgubili. I opet se vladari suočavaju sa realnošću, kao što je bilo 1389. godine, kada su kneginja Milica i despot Stefan Lazarević, njen sin i naslednik, prihvatili poraz i posledice. Ostao je i Vuk Branković, navodni izdajnik, koji nikada nije prihvatio poraz i kao gospodar Kosova sa Srbima se borio protiv Turaka do kraja svog života i završio u turskom zatvoru sa svilenim gajtanom. To nam izgleda sada nedostaje. Nemamo jednog dobrog izdajnika koji će da ostane na Kosovu, da ne prizna realnost i da se bori do kraja protiv te realnosti, jer je to važno za očuvanje duha naroda. Nama danas nedostaje Vuk Branković. Jer smo mi sada u identičnoj situaciji.
A kad se izgubi sloboda, onda svako sebi traži večeru.
- Kada je kineska vojska preuzela vlast na Tibetu, uskoro su pojavile tri grupe ljudi: prvi su bili dvoglavi, oni koji su priznali i jednu i drugu državu i imali najbolje plate, onda oni sa jednom glavom okrenutom ka Kini ili Tibetu, koji su imali sve upola manje, i na dnu su ostali oni koji nisu prihvatali okupaciju. Kada zaživi ta briselska primena dogovora, takva ista podela će biti jasnija i na Kosovu. To će biti eksperiment u kojem će najviše uticaja imati dvoglavi koji su već sada u kosovskoj administraciji, a neki od njih istovremeno i direktori najmoćnijih srpskih preduzeća. Oni će biti slavljeni kao vizionari i dobiće najveće zalogaje u toj primeni briselskog dogovora, a ostali narod će morati da odluči.
O događajima koji se Srbiji uporno ponavljaju za Vidovdan, a u kojima narod suštinski ne odlučuje, Ničić vidi perfidnu simboliku.
- Ta simbolika treba možda da pokrene takozvanu promenu svesti. Ako više sitnih loših događaja počne da se tempira za jedan datum koji je alfa i omega svakom Srbinu, onda će to možda pokušati da taj datum, tu podsvesnu svetlost zatamni i zaprlja. Da sinonim za taj datum ne bude sećanje kako je jedan mali narod izašao i svoju sudbinu poverio Bogu i pravdi i suprotstavio se najmoćnijoj sili na svetu, nego neke sitne i zle stvari na koje su nas možda neki veliki naterali da uradimo baš toga dana kao mazohistički čin priznavanja prevlasti nad nama. To je kažnjavanje našeg doživljaja sveta. Mislim da se zato tempiraju loše stvari za Vidovdan, pa to ispade dan kada se izručuje Milošević i kada se Srbija odrekla Kosova.
Poraz kao duhovna pobeda- Vidovdan u istorijskom smislu predstavlja poraz, a u duhovnom pobedu. Bez Vidovdana i Kosova i sve zajedno što čini takozvani kosovski mit ne bi bilo srpskog identiteta. Kosovski boj je pokazao spremnost naroda da izgubi sve da bi sačuvao sebe. Bilo je jasno da se ide u borbu sa jačim od sebe, ali se ipak otišlo. To je bila duhovna pobeda jer je sačuvana ideja o hrabrosti, etici o tome da se vredi boriti za ono što je vredno i što je vaše i ne treba pristajati na silu, nepravdu.
|