"Srbija i Hrvatska sarađuju kao nikada do sad"
Pusić je ocenila da sva otvorena pitanja, poput međusobnih tužbi za genocid i granice na Dunavu, dve zemlje mogu rešiti direktnim razgovorima i istakla da u njihovom rešavanju Zagreb neće koristiti članstvo u Evropskoj uniji.
"Mislim da je saradnje Srbije i Hrvatske u ovom trentku vrlo intenzivna i vrlo operativna. Dakle, nije paradna, nego je radna. U smislu da se definišu stvarne poteškoće ili stvarni zajednički projekti ili ciljevi. I onda se pokušava naći način kako da se to ili reši ili postigne", rekla je Vesna Pusić.
Šefica hrvatske diplomatije navodi da se razgovara o čitavom nizu konkretnih pitanja, od tema okrenutih ka budućnosti poput reforme pravosuđa, pošto Srbija pristupne pregovore treba da počne tom oblašću, pa do rešavanja pitanja iz prošlosti.
"Mislim da u tom smislu nikada nismo do sada imali tako intenzivnu radnu, operativnu saradnju u resavanju konkretnih pitanja", rekla je Vesna Pusić.
Ona je ocenila i da se sada drugačije gleda na odnose dve zemlje pošto susret visokih zvaničnika više nije senzacija. "Danas više niko ne pada u nesvest zato što smo se susreli, već pitaju, dobro, ok, susreli ste, ali šta ste radili", rekla je Pusićeva.
Hrvatska ministarka ponovo je izrazila nadu da će pitanje međusobnih tužbi za genocid biti rešeno.
Prema njenim rečima, ulazak Hrvatske u EU 1. jula neće uticati na pitanje povlačenja međusobnih tužbi za genocid pred Međunaordnim sudom pravde, već da to zavisi od rešavanja pitanja nestalih, saradnje u procesuiranju ratnih zločina i povratka kulturnog blaga.
Istakla je, međutim, da su razgovori u petak sa srpskim zvaničnicima u Beogradu pokazali "stvarnu želju i napore da se te teme reše".
"U tom slučaju, Hrvatska bi prihvatila da se na dnevni red stavi razgovor o međusobnom povlačenju tužbi", rekla je Pusićeva i istakla da je "pitanje nestalih (kojih još ima oko 1.700) presudno jer je to pravo ljudsko pitanje".
Prema rečima hrvatske ministarke, saradnja u procesuiranju optuženih ili osumnjičenih za ratne zločine koji su na teritoriji jedne ili druge države - napreduje.
"Što se Srbije tiče, tu je ključno pitanje penzija de fakto hrvatskih državljana koji danas žive u Srbiju i koji u jednom razdoblju nisu dobijali penzije koje su zaslužili u Hrvatskoj. U ovom trenutku Hrvatska izdaje nešto preko 41.000 penzija ljudima u Srbiji. I sad od te evidencije nekako treba krenuti", rekla je Pusićeva.
Hrvatska i Srbija pre nekoliko su meseci formirale mešovitu komisiju za rešavanje otvorenih problema. Pusićeva je rekla da ta komisija radi na tri grupe problema - pitanjima zaostalim iz vremena rata, ekonomskoj saradnji i mogućnosti ublažavanja situacije sa CEFTA sporazumom, kao i na saradnji na evropskim temama i evropskoj budućnosti regiona.
Na pitanje da li će Hrvatska koristiti članstvo u EU kao preimućstvo u rešavanju granice na Dunavu, Vesna Pusić je kratko odgovorila "ne" i istakla da ima veliko poverenje u bilateralne razgovore.
"Pitanje granice Hrvatske i Srbije će se rešavati. U ovom trenutku imamo dva sporazuma pred sobom koja ne prejudiciraju rešavanje pitanja granica. Moramo dogovoriti ugovor o pograničnom prometu i ugovor o graničnim prelazima", rekla je ona i izrazila uverenje da će pitanje prekograničnog prometa za ljude iz oblasti uz granicu biti rešeno tokom leta.