Celo selo stane u vrbu staru 250 godina

Za vreme Drugog svetskog rata, kada bi u selo Studena došli neprijateljski vojnici, meštani bi se nagurali u vrbu i tamo ćutali, piše "24 sata hr". "Videli smo ih kroz mali otvor na drvetu, a oni se na svu sreću nisu dosetili da zavire u vrbu. Tako smo ostajali živi", kaže 92-godišnja Milja Soldat.

Najstarija stanovnica Studene u okolini Bosanske Dubice s nostalgijom govori o seoskoj atrakciji, vrbi staroj 250 godina.

"Udala sam se pre više od 70 godina. Vrba je i tada bila ovde, ali ne ovako velika. Bili su to lepi dani. U selu je živelo pedesetak ljudi. Bilo je puno dece. Svi smo se okupljali oko vrbe, ispod čijeg korena izvire jedan od potoka u Studeni", govori Milja.

O vrbi priča kao o zaštitnici, jer je upravo stablo u Drugom svetskom ratu njenu porodicu čuvalo od neprijatelja. Tajnu o skloništu nisu nikome otkrili sve do kraja rata, ali zahvalnost je ostala pa vrbu i danas čuvaju, maze i paze. Ipak, mnogo toga se i promenilo.

Danas je u selu ostalo samo šestoro stanovnika. Prosek godina je veći od 80. Mladi su otišli i tek retko navrate da obiđu svoje rođake, koji zavise od njihove pomoći. Po koji meštanin preživljava od uzgoja ovaca, situacija je teška, ali smeh uvek pomaže.

Često se šale na račun vrbe. Naime, ptice su u krošnju donele dren, koji je tu i nikao. Meštani su odmah preoblikovali izreku "kad na vrbi rodi grožđe" u "kad na vrbi rodi dren". Za to, kažu, imaju dokaz. Smeju se dok se okupljaju oko vrbe, ili se često šest Studeničana bez problema smesti u šupljinu debla.