"Če Gevara nije bio heroj, on je samo lik sa majica"

Na današnji dan, 15. juna 1928. godine rođen je legendarni kubanski revolucionar Ernesto Rafael Gevara Linč de la Serna ili samo "Če" i baš danas je objavljen intervju s generalom Garijem Pradom Salomonom, čovekom koji je Čea locirao, uhapsio i ubio.

Još daleke 1970. godine u planinama Sijera de Maistre, mladi kapetan Prado s grupom vojnika, posle 11 meseci potrage, zarobio je tada već poznatog revolucionara Če Gevaru.

"Znali smo da je u tim brdima. Mesecima smo ga tražili, na kraju je upao u našu zasedu. O tim trenucima, snimljeno je stotine reportaža, filmova, knjiga, mada po meni tu se nije dogodilo ništa epsko. Bio je uplašen, potpuno zapuštenog izgleda. Pružali su otpor, na kraju se predao. Vrlo jednostavna vojna akcija, bez puno gubitaka", pripoveda general, ne spominjući imena.

General je jedini i istinski svedok poslednjih trenutaka života poznatog "izvoznika" revolucije i čuvar kontroverzne tajne njegovih zadnjih reči i poruka. Sva romantika o Čeu, idealisti, revolucionaru, romantiku, potpuno je zbrisana pred ovim vojnikom.
 

Dva vojnika pogledala su se oči u oči

Čeov roleks Prilikom zarobljavanja Če Gevara je kod sebe imao dva sata marke roleks, poznati Dnevnik iz Bolivije, pištolj, fotoaparat i još nekoliko sitnica. Svaka od njih među kolekcionarima danas verovatno vredi suvog zlata. "Če mi je tokom noći pre nego što je smaknut dao oba roleksa. Nešto ranije su mu ih uzeli moji vojnici, ali ja sam mu ih vratio. Valjda iznenađen tim činom zamolio me da ih pričuvam, pa ako se njemu što desi da ih pošaljem na Kubu. Naime jedan sat je bio njegov, a drugi od ubijenog saborca. Te rolekse su imali svi vodeći revolucionari s Kube kojima ih je darivao Kastro posle pobede. Pošto je ubijen, njegov sat sam zadržao, a drugi dao svom komandantu u La Pazu", kaže Prado. "Kada je Bolivija sredinom 80-ih godina uspostavila diplomatske odnose s Kubom sat sam dao njihovoj ambasadi uz molbu da ga uruče nekome od Čeove porodice. Bez obzira na vrednost nisam želeo da imam nešto što mi ne pripada", ispričao je Prado.

"Ja sam Če Gevara, nemojte da pucate predajem se. Ja sam vam vredniji živ nego mrtav, nemojte da pucate...", reči su koje je prve čuo od legendarnog revolucionara.

"Bio sam jako srećan, jer sam znao da je napokon došao kraj akciji. Isto tako, ne mogu da ne spomenem koliko sam bio u šoku kada sam shvatio da je upravo taj neugledni čovek ispred mene famozni Če. Bio je sav u dronjcima, nepodnošljivo je smrdeo. Nikada to neću da zaboravim. Jedva je izgovarao tu i tamo koju reč, moral mu je bio ispod nule. Potpuno uništen čovek", priča general.

"Zatvorili smo ga u školskoj zgradi u La Higueri i nakon što sam obustavio akciju otišao sam do Čea. Pitao sam ga je li dobro, treba li mu kafa ili cigareta. Pogledao sam mu ranu na nozi, sve je bilo u redu. Netačno je da je uhvaćen, jer je bio ranjen, rana mu nije ni krvarila", priseća se Prado i nastavlja:

"Fizički je bio iscrpljen, ali ne zbog ranjavanja već verovatno zbog više dana gladovanja i astme. Odlučio sam da prema njemu postupam časno vojnički i on je stekao neku vrstu poverenja prema meni. Počeli smo da razgovaramo, i to smo uradii nekoliko puta tokom noći".

Predsednik Republike Barientos, izdao je kratku zapovest. General je izašao i postrojio vojnike. Zapitao ima li dobrovoljaca. Bila su sedmorica. Zatim ulazi u sobu gde sklupčan u ćošku sedeo Če. General je izašao sa zlatnim satom, a s njim izlazi i Če ispred odabranog vojnika.

Bolivijske planine proparao je prasak. General se obrijao, nije mogao da spava tu noć. Niti mnoge posle.