Pogledajte japansko ostrvo duhova

Turoperateri vode do Hašime od 2009. a potrebno je 40 minuta vožnje brodom iz Nagasakija, da bi se proveo jedan sat na ostrvu.

Turisti obilaze svega četvrtinu ostrva, ali ne smeju da se približe ni jednoj od građevina. Za tako nešto potrebna je dozvola Gradskog veća Nagasakija i “dobar” razlog.

Za to postoji jednostavno objašnjenje – ruševine su izuzetno opasne.

Gotovo 100 godina Hašima na ostrvu je radio veliki broj rudnika u vlasništvu kompanije Mitsubishi. Rudari su naseljavali prve u Japanu i svetu betonske višespratnice, a do 1956. tu je živelo 5.259 ljudi na površini od svega 720 ari.

Međutim, do 1974. gas je zamenio ugalj kao glavni izvor goriva u Japanu, a Mitsubishi se povukao sa ostrva. Rudari su bili primorani da posao nađu van Hašime. Iako ostrvo nije napušteno “preko noći”, svakako tako izgleda.

U školi među polomljenim klupama stoje vežbanke i udžbenici, u bolnici Rendgen snimci, a svuda sena ulicama može se naći obuća. Pomalo liči na Pripjat u Černobilju, a prate ga i čudne priče. Vodič koji radi za agenciju Gunkanjima Concierge, Tomođi Kobata, jedan je od tri turoperatera koji vode turiste u obilazak ostrva. On je živeo na Hašimi godinu dana i to u vreme kada je još bila centar rudarstva.

“Podsećalo me na Hong Kong. Bilo je veoma bučno. Domaćice su jedna drugoj pozajmljivale začine i razmenjivale hranu. Niko nije zaključavao vrata. Jedna starija žena stalno je kontrolisala svakog ko uđe i svi su znali sve o svima”, kaže Kobata.

Ipak nije sve bilo tako sjajno. Tokom Drugog svetskog rata Hašima je, kao i mnogi drugi industrijski centri u Japanu, bilo mesto prinudnog rada.

Korejski i kineski ratni zarobljenici držani su ovde i obavljali najteže poslove. Bili su izloženi vrućini i vlažnosti uz veoma malo hrane.

Prema lokalnim svedočanstvima, na ostrvu je između 1925. i 1945. umrlo 123 Koreanca i 15 Kineza. Hašima je jedno od nekoliko industrijskih mesta na svetu koje čeka uključivanje u UNESCO listu Svetske baštine.

Južna Koreja, s druge strane, protivila se davanju ovog priznanja Hašimi, zbog toga što je njihove vojnike Japan tu držao kao robove. Raniji kineski radnici još pokušavaju da dobiju odštetu i zvanično izvinjenje kompanije Mitsubishi za ropski status.

Za mnoge zemlje u Aziji ovo mesto je simbol ratne rane koja ne može da isceli. Za većinu Japanaca, to je ruševno svedočanstvo minulih vremena.