Juriš Cece i Karleuše na Ušće

Međutim, postavlja se pitanje da li u situaciji kada većina Srba jedva sastavlja kraj s krajem ima smisla praviti tako velike koncerte. Iako se pevači trude da cena karte bude pristupačna za sve, ipak odlazak na koncert nije mali trošak.

Jer, nije u pitanju samo cena ulaznice, već treba popiti i po neko pivo ili sok, dok oni koji dolaze iz unutrašnjosti moraju da računaj na bar trostruko veće troškove u odnosu na Beograđane.

- Odlučila sam da napravim poklon Beogradu, regionu i ispunim svoj san da napravim što će pomeriti granice u šou biznisu, a i mene ustoličiti kao ludo hrabru osobu koja je išla ispred svog vremena - kaže Jelena Karleuša koja večeras peva na Ušću. Ona mahom računa na publiku iz Beograda, s obzirom na muziku koju prezentuje.

Na istom mestu, ali 13 dana kasnije zapevaće i njena ljuta rivalka Ceca Ražnatović, koja pak veću podršku ima u unutrašnjosti Srbije. Ona je 2006. godine na Ušću okupila 100.000 ljudi, ali tada je bilo drugačije vreme i ekonomska situacija u odnosu na danas, pa ne čudi što ona neće da spekuliše sa brojem ljudi koje očekuje na Ušću. Pred velike koncerte mnogo se spekuliše i oko toga koliko je ulaznica podeljeno kako bi došlo što više ljudi.

- Obožavaoci uvek nađu način da dođu na koncert pevača koje vole. Ipak, samo velika imena mogu da prirede velike koncerte, jer to i košta. Publika koja dolazi iz unutrašnjosti ima veće troškove - treba platiti prevoz, hranu i piće tog dana, ali snalaze se svi nekako. I to je avantura. Svakom izvođaču je u interesu da okupi što više publike, jer nas ona ponese na nastupu, pravi se bolja atmosfera, dobija se stimulans za dalji rad. Što se tiče deljenja besplatnih ulaznica i tu se snalazi i bori kako ko ume, zna i misli da treba, neko da više, neko manje - kaže Saša Matić. Da li zbog krize i sve manje para kod ljudi, tek Amadeus bend se odlučio da napravi besplatan koncert 24. juna na Adi Ciganliji.
 

Rekorder Rod Stjuard Svetski rekord po broju posetilaca drži britanski pevač Rod Stjuart, koji je 1993. godine na Kopakabani nastupio pred 3,5 miliona ljudi. Bio je to koncert za doček Nove godine, sa kojim je postavio i Ginisov rekorder, mada neke procene kažu da je na tom nastupu bilo čak 4,2 miliona ljudi. Uz Roda je i Žan-Mišel Žar, koji je 1997. godine svirao u Moskvi na proslavi 850 godina postojanja tog grada, takođe pred 3,5 miliona posetilaca. Kod nas rekord drži Bijelo dugme, koji su pre osam godina na Hipodromu svirali pred 200.000 posetilaca. Nažalost, taj nastup ostao je upamćen i po lošem ozvučenju i ogromnoj gužvi, naročito posle završetka svirke.   Pevači ne odustaju - Svi ti veliki koncerti, posebno u istom gradu, u kratkom vremenskom periodu, ne mogu da budu isplativi. Ljudi vole zabavu, ali danas je mnogo teško prodati karte. Ulaznice se više poklanjaju, nego što se zaista prodaju. Uprkos krizi, pevači ne odustaju od velikih koncerata. Nekome su oni kruna karijere, neko bi sebi da obezbedi više mesto na lestvici uspeha, neko bi da se priča o njemu. Bilo šta da je razlog, pevač to mora debelo da plati - smatra Aco Pejović.

- Za razliku od onih koji se danima pred svoje koncerte tresu strahujući da li će prodati dovoljno ulaznica, mi smo potpuno rasterećeni. Fantastično je što nemamo tu vrstu pritiska, jer naša svirka besplatna i to je ogromno olakšanje - kažu članovi Amades benda, koji će pevati u okviru pokazno-taktičke vežbe srpske žandarmerije, iako mnogi smatraju da bi upravo ovi dovitljivi momci mogli oboriti rekord u posećenosti, jer u vreme letnje sezone, na Adu Ciganliju dođe i više od 100.000 ljudi.