Zavičaj sa 1.000 pečata

Niko ne ulaže da izgubi kapital: Branislav Knežević

 

Predugi sudski sporovi, složena administracija, nestabilan kurs i loša pravna zaštita, neki su od razloga zašto investitori ne dolaze. Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije u prvoj deceniji 21. veka devizni priliv od doznaka iz inostranstva iznosio je 27,6 milijardi evra, dok podaci Svetske banke ukazuju da su naši ljudi iz inostranstva od 2000. do 2010. godine u zemlju poslali oko 42,96 milijardi dolara. Na osnovu prosečnog iznosa pristiglih doznaka po stanovniku Srbija se na listi Svetske banke, među 155 rangiranih država, nalazi na petom mestu.
 

Pomoć od Rusije Ljubomir Ćurčić Ljubomir Ćurčić, osnivač i direktor firme Kolerstroj u Moskvi, jedan je od naših najuspešnijih građevinara u Rusiji. - Država i Srbi van Srbije moraju više pažnje da posvete donacijama za bolnice i škole, da se ulaže u talente, u nauku, sportiste... Mora da se čuva kulturna baština. Meni smeta što Hram Svetog Save još od 1989. godine nije završen i smatram da zbog toga sve treba da nas je sramota. Zašto nije završen? Zašto neke vlade koje su se smenjivale za skoro 30 godina nisu stigle da završe hram. Rusija može da pomogne Srbiji i zato zahtevamo od predsednik Tomislava Nikolića da napravi platformu o saradnji sa Rusijom.

Predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja i izvršni direktor Monad Financials Miroslav Majkl Đorđević, koji dolazi iz San Rafaela u Kaliforniji, rekao je na javnom slušanju "Srbija i dijaspora - kako unaprediti saradnju" da ne može da se ulaže u Srbiju na isti način kao i pre 10 godina i da se uslovi poslovanja moraju promeniti.

Novi gastarbajteri

Loš imidž zemlje: Radivoje Petrikić

- Moramo da imamo neku instituciju koju će Vlada odrediti za nas, umesto što idemo na više mesta po različite pečate u različitim ministarstvima kad dođemo u Srbiju. Problem uspostavljanja veze između matice i dijaspore traje još od 1991. Mi smo kao dve obale i moramo da izgradimo most, ali da se saobraćaj kreće u oba pravca.

Pet milijardi dolara godišnje iz dijaspore stiže u Srbiju, što je 15 posto ukupnog državnog dohotka. Srbija ima probleme, i što se tiče privrede i ekonomije tu možemo puno da pomognemo - kazao je Đorđević.

On je istakao da ljude najbolje povezuje uspešan zajednički projekat i da je ključno za unapređenje odnosa Srbije sa Srbima u dijaspori vraćanje poverenja. Kao ključne probleme zemlje, on je naveo imidž Srbije i njen identitet, privredu, geopolitiku i problem demografije i nataliteta.
 

Predsednik Upravnog odbora Mekdonaldsa za Nemačku Branislav Knežević, koji dolazi iz Minhena, istakao je da je neophodno da fiskalna i investiciona politika u Srbiji budu stabilne i da se uspostavi pravna država da bi dolazile investicije.
- U Srbiji su slivovi četiri evropske reke i imamo dobru klimu. To treba iskoristiti - naveo je on. Knežević je, međutim, naveo da je problem što i dijaspora stari, ali i to što će se, kako je kazao, približavanjem Srbije Evropi stvoriti nova dijaspora jer će mladi ići u Evropu da rade.
 

Svi tenderi namešteni: Jovica Božić

- Vreme je da se sada uloži novac, a niko neće da investira ako ne može da očekuje povratak kapitala - kazao je Knežević.

Predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma i partner u advokatskoj firmi CMS Reich-Rohrnjig Hainz Radivoje Petrikić iz Beča je kazao da ne razume zašto se u Srbiji u okviru jednog investicionog ciklusa menjaju poreski zakoni.

- Ne razumem povećanje poreskih stopa na dobit za preduzeća sa 10 na 15 odsto. Srbija odavno više nije atraktivna za ulaganja. Zvanično u Beču živi oko 200.000 Srba, i trebalo bi da radimo na tome da se oni uključe aktivno u politički život jer je to način da se popravi imidž Srbije. Ipak, biće potrebno dvadesetak godina da se to realizuje.

Vihor zakona

Majkl Đorđević

 

Ima i onih koji su odlučili da kapital koji su zaradili preko grane ipak ulože u Srbiju. Takav je primer Jovica Božić, vlasnik kompanije Božić i sinovi, prvog reciklažnog centra u Srbiji i većinski vlasnik softverske kompanije Govi i partner ogranka Majkrosofta.
 

Zavičaj i biznis: Slavka Drašković

- Dugo godina sam živeo i radio u inostranstvu, a onda sam se pre pet-šest godina vratio u Srbiju i uložio u kompaniju za reciklažu. U međuvremenu je došla nova tura političara i promenila zakone. Nijedan tender za posao nisam mogao da dobijem, svi su bili namešteni. Ne mogu državljani koji žive van Srbije da pomognu Srbiji, ako prvo matica ne pruži njima ruku - smatra on.

Direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković obećala je na skupu da će država promeniti odnos prema investitorima. Kako je navela, Kancelarija će raditi na poboljšanju ekonomske saradnje projektom zavičajnih udruženja. Ona je objasnila da su zavičajna udruženja grupe građana u dijaspori i regionu koja su organizovana po principu mesta u Srbiji iz koga potiču.

- Prvi takvi projekti započeti povezivanjem zavičajnih udruženja Nišlija iz Čikaga sa gradom Nišom, udruženja Požarevljana iz Beča sa Požarevcem, kao i da se radi na povezivanju dijaspore u Moskvi sa Kruševcem. Čak u 90 odsto slučajeva dijasporci investiraju u kraj iz kojeg potiču.