Od klime možeš i da se smoriš

Rashladite vazduh tek toliko da ne bude prevruće. I što češće otvarajte prozor - i zbog zdravlja i zbog sreće

 

Sa korišćenjem klima uređaja treba postupati oprezno, a idealna temperatura unutrašnjeg prostora po pravilu je 7-8 stepeni niža od spoljne temperature. Konkretno, ako spoljna temperatura iznosi 34 stepena, klima uređaj treba podesiti da hladi na 26-27 stepeni. Takvu temperaturnu razliku ljudski organizam dobro podnosi.

Kod osoba sa zdravstvenim problemima, treba biti posebno oprezan prilikom podešavanja temperature u unutrašnjem prostoru, jer izlazak na vrlo visoke spoljne temperature može biti opasan, pogotovo za osobe s niskim pritiskom i starije osobe koje imaju probleme sa cirkulacijom.

Klima uređaji, ako su pravilno odabrani, instalirani i održavani, prilikom hlađenja, čišćenja i vlaženja vazduha ne bi trebalo da budu opasni po zdravlje ljudi. Oni imaju pozitivan učinak kako na zdrave tako i na one koji pate od alergija i astme. Isto tako, klima uređaj može se koristiti za osiguravanje čiste, bezbedne, hipoalergijski atmosfere kakva je neophodna u bolničkim operacionim salama i drugim sredinama gde boravi veliki broj ljudi (na primer bioskopa i avioni). Međutim, neodržavani klima-uređaji mogu dovesti do širenja mikroorganizama, najčešće Legionelle pneumophilae, odgovorne za legionarske bolesti, i drugih termofilnih aktinomiceta.

Klima uređaj suši vazduh u prostoriji što onda izaziva sušenje sluzokože nosa koja pak slabije pročišćava vazduh koji udišemo (od virusa, bakterija i alergena). Uzrok prehlade ili alergije nije klima uređaj, već bakterije, virusi ili alergeni. Direktno duvanje, isušivanje vazduha i izostanak dovođenja svežeg vazduha može dovesti do negativnih efekata klima uređaja i na kožu tako što ju isušuje i time se pogoršavaju stanja raznih dermatitisa i ekcema.

Pravi sveži vazduh u prostoru važan je za mešanje vazduha, kako bi se postigao zadovoljavajući stepen kvaliteta vazduha. Teoretski bi stalni boravak u klimatizovanom okruženju bez ovlaživanja i udisanja svežeg vazduha mogao dovesti do smanjenja imuniteta, jer nedovoljna količina kiseonika otežava normalno funkcionisanje belih krvnih ćelija koje učestvuju u borbi protiv bakterija.

Manja količina kiseonika u vazduhu koji udišemo mogla bi da poveća krvni pritisak i broj otkucaja srca - ali za to je ipak potrebno ekstremna niska količina kiseonika. Nivo kiseonika u krvi takođe je povezan i sa nivoom serotonina, "hormona sreće". Dakle, raspoloženje na otvorenom i u zelenilu uvek je bolje nego u zatvorenim prostorijama, bez obzira na klima uređaje.