Užasi u zatvoru Evin – silovanje zbog pogrešne fotografije
Postoji mnoštvo fotografija zatvora Evin, ali samo nekoliko njih pokazuju unutrašnjost iza visokih, belo obojenih betonskih zidova. I sami zatvorenici navode da nikada nisu videli ceo zatvor, mada su tamo proveli godine. I to je deo torture, jer se zatvorenicima vezuju oči kada napuštaju svoje male ćelije. Tako vremenom gube svest o tome ko su i gde su.
Jedino što u svakom trenutku moraju da znaju jeste da su prepušteni na milost i nemilost čuvarima koji s njima mogu da rade sve što žele.
Evin je sagradila tajna služba u vreme iranskog šaha i mnogi Iranci nadali su se da će dolaskom Homeinija i islamskom revolucijom taj okrutni zatvor biti konačno zatvoren. Mađutim, novi režim zadržao je dobre tekovine starog, tako da je zatvor proširen i dodato je posebno odeljenje 209, koje je neposredno u nadležnosti iranskog Ministarstva za obaveštavanje i bezbednost.
Ko tamo dođe ne zna da li će živ dočekati sutrašnji dan. I to bez ikakvog suda i procesa. Ponekad ni porodica ne zna da li je neko likvidiran, jer se stratište na koje se odlažu leševi nalazi odmah iza zidova Evina.
Zatvor je sagrađen za oko trista zatvorenika, kasnije je nešto proširen, ali oni koji su uspeli da izađu iz njega kažu da je tamo smešteno više hiljada ljudi. A za sve njih napravljeno je samo šest toaleta.
Istina je da niko ne zna koiliko je tačno ljudi zatvoreno u Evinu. To je "državna tajna", a međunarodne humanitarne organizacije procenjuju da ih je najmanje 8.000 - muškaraca i žena!
Alči, gužva u zajedničkim ćelijama je gotovo odmor u poređenju sa istragama. One obično počinju tako što zatvoreniku vežu oči i bacaju ga u rupu, zabranjujući mu svaki pokret. Prekršaj se kažnjava bolnim udarcima. Batine, silovanje i zlostavljanje svake vrste provode se praktično svaki dan, a omiljena uzrečica čuvara zatvora glasi: "Noge su drugo sećanje". To znači da će zatvorenika bičevati po nogama i stopalima sve dok ne "prizna" sve što se od njega očekuje.
U zloglasni Evin dospevaju i stranci: Amerikanci, Britanci, Francuzi, Belgijanci... Neki od njih samo zato što su fotografisali na "pogrešnom mestu". Mnogi bivši zatvorenici kažu da nisu nikada saznali pravi razlog svog "boravka" u Evinu, a da neki ne znaju ni kada je odlučeno da budu pušteni.