"Smučilo mi se da radim za druge"

Napisao je mnoge hitove za svog brata, neponovljivog, legendarnog Tomu Zdravkovića. U ovom vremenu nestašice dobrih pesama, Novica u šteku ima mnoštvo pesama koje nikome ne nudi i nikome ne da!

- Više niko ne piše pesme iz duše, iz srca. U današnjoj eri kompjutera, sve je čista, bljutava i bezdušna sintetika. Zato nijedna pesma ne traje duže od mesec-dva, koliko traje reklama. Ja takve pesme, za kratkotrajnu upotrebu, nikad nisam pisao. Niti umem, niti hoću. Imam neke lepe pesme, čini mi se da su sveže, originalne, autentične. Jednu sam hteo da snimim sa reperima. Ali, predomoslio sam se. Šta mi treba da ja sad nekog jurim da bih snimio pesmu sa njim? Treba da me košta, sačuvaj bože. Treba platiti snimanje i mnogo toga. Ja da platim a posle da neko drugi pokupi kajmak! Neću više da budem budala - kaže Novica Zdravković.

Sin bez ambicija za pevanje Šta ćete ako vaš sin odluči da propeva? - Mislim da nema takvih ambicija. Uostalom, još je mlad, ima tek 23 godine, ima vremena za njega, ako poželi da peva. Mada, nema ovde neke perspektive. Ovo je malo tržište. Posla nema mnogo, a pevač mora sam da finansira svoju karijeru. Da je tako bilo u vreme kad sam ja počinjao, nikada ne bih zapevao! Danas se ništa ne može postići bez finansijske podrške, političkih veza i pripadanja nekom klanu. Vara se onaj ko misli da to može, pa makar bio najbolji na svetu.

Zašto nećete da prodajete pesme?
- Zaključio sam da mi je pametnije da pesmu bacim, nego da je prodam. Ma ne mogu da tupim mozak upadajući u kojekakve kombinacije sa ko zna kim. Hoću mirno da živim. Neke pesme bih pre poklonio, nego prodao. Ali, onima za koje bih bio siguran da će te pesme otpevati i izneti kako treba. Takve nešto ne vidim. Možda ih i ima, ali su se negde zaturili, čame u nekom zapećku, dok se kojekakvi, koji nemaju ni elementarnu muzikalnost, a kamoli nešto više, guraju i isturaju u prvi plan. Kad bih nekom prodao pesmu, a ta pesma ne postane hit, ja bih crko od muke. Grizla bi me savest što sam čoveku bez veze uzeo pare.

A šta ako bi pesma postala veliki hit?
- Onda bih mislio da sam je jeftino prodao i opet bi mi bilo bez veze! Žalio bih što nisam uzeo više para. Prema tome, davno sam zaključio da ta vrsta trgovine nije za mene. Zato lepo neću da se petljam, a i sebi stvaram nepotrebne glavobolje. Možda sam blesav, ali, šta ću, takav sam i ne mogu protiv sebe. Meni je muka od mnogih stvari na estradi i u muzici. Smučilo mi se da radim za druge. Za menadžere, vlasnike lokala, konobare, šankere... Jer, pevač je taj koji mora da dovede publiku da bi zaradili i on, kao i svi drugi oko njega. O pevača se svi grebu i ovo je takvo vreme da čovek mora da plati da bi pevao.

A brojna muzička takmičenja mladih talenata?
- Ma to su obične šarene laže! Ako ti mladi ljudi nemaju moćne ljude iza sebe, talenat im ništa ne vredi. Nikoga tu nije briga za njih. U ovom brzom vremenu, niko nema vremena da čeka da se oni razviju u dobre pevače, da prati njihove karijere. Jedini motiv organizatora tih takmičenja su pare. Gledanost i zarada su jedini zakon, talenat je tu sasvim sporedan. Mnogi mladi, izuzetno talentovani, ne mogu da isplivaju nikako. Stvari su se potpuno poremetile. Ako bismo gledali talenat kao merilo uspeha i popularnosti, pevači koji su danas najpopularniji u Srbiji, bili bi tek treća liga da je postavka realna! Pravih takmičenja ovde nema. Ovde postoji samo takmičenje u glupostima, budalaštinama, nebulozama i gadostima.

Na šta mislite?
- Na sve! Po raznim televizijskim emisijama, lupeta ko šta stigne. Misli se da sa što većom količinom lupetanja podiže popularnost. Pevači i javne ličnosti pristaju na sve kako bi što više bili na televiziji. Ja ne pristajem da idem u televizijske emisije u kojima se pričaju budalaštine. Dugo sam odbijao da se pojavljujem na takvim mestima pa me sad više niko ni ne zove. A vrhunac užasa su kojekakvi rijalitiji. Ponižavajući su, i za učesnike i za gledaoce. Ne gledam ih da se ne bih nervirao.