Vile zadojile junake

Takođe, uoči Đurđevdana ili Spasovdana bolesnik bi trebalo da prenoći pod biljkom jasenkom, pošto prethodno donese vili večeru: malo vina, vode, meda i pogaču. Onda će vile one doneti lek, ili će mu ga saopštiti u snu.

 Čuvena pesma "Smrt Marka Kraljevića" otkriva i da su vile proročice: "Kliče vila s Urvine planine, te doziva Kraljevića Marka: 'Pobratime, Kraljeviću Marko, znadeš, brate, što ti konj posrće? Žali Šarac tebe gospodara, jer ćete se brzo rastanuti... Ako l' mi se vjerovati nećeš, kada budeš visu na planinu, pogledaćeš zdesna na lijevo, opazićeš dvije tanke jele, svu su goru vrhom nadvisile, zelenijem listom začinile, među njima bunar voda ima: ondje hoćeš Šarca okrenuti, s konja sjaši, za jelu ga sveži, nadnesi se nad bunar nad vodu, tu ćeš svoje ogledati lice, pa ćeš vidjet' kad ćeš umrijeti."

Vile su i dobre provodadžike, jer imaju moć da koga hoće ožene lepom ženom i učine "da mu žena rađa dobre junake i lijepe šćeri", kaže Vuk Karadžić. Vile su se skoro do današnjih dana prizivale uz vradžbine kojima se privlači ljubav i dobar brak. Time se posle Prvog svetskog rata, u kome je poginulo mnogo muškaraca, pa ih nije ostalo dovoljno za ženidbu, dosta bavila beogradska štampa, ali i policija, jer se praznoverje suzbijalo zakonom.

U Budvi je u to vreme bio običaj da devojke prinose vilama žrtve u vencima i da ih mole da i one njima kao uzdrje daju nevestinski venac. Ovo je bio posao i najstarijih sestara srpskih vila, a to su bile grčke nimfe: nijedan brak nije skopljen bez njih.

Vile se javljaju i kao pomajke junacima. Tako je vila zadojila Marka Kraljevića, Miloša Obilića, ali i mnoge druge čuvene ličnosti, pa su ostali narodni stihovi:

"Što god ima Srbina junaka, svakoga su zadojile vile."

Uopšte, kada nađu dete na livadi, zadoje ga da bi bio dobar junak, a dolaze i deci koja su ostala bez majki da ih umiju, očešljaju i urede. Vile to ne čine iz loše namere, da bi im to dete služilo, nego da bi ga odnegovale i poučile, baš kako to rade i starogrčke nereide.