Ninfa - rimska bašta koja se skriva od turista

Grad koji je nekada imao 150 kuća i sedam crkava bio je odmorište za hodočasnike i trgovce na drevnom rimskom putu, ali je uništen građanskim ratom, da bi potom postao utočište umetnika.

"Ninfa nije samo bašta, ona ima dugu kulturnu istoriju", Lauro Marčeti, šef Fondacije Rofredo Kaetani koja menadžeriše baštu udaljenu 70 kilometara od Rima.

Kaetanijeva majka, Engleskinja Ejda Vilbraham, osnovala je botaničku baštu. Kaetani, muzičar i štićenik mađarskog kompozitora Franca Lista, osmislio je potočiće i vodopade stvorivši tako opčinjavajuće melodije bašte. "Noću na mestu koje zovemo 'slavujevim' čuje se pravi koncert ptičjih pesama i vode", rekao je Marčeti.

Kaetanijeva supruga, Amerikanka Margerit Čapin dodala je bašti ruže, irise, petunije i paviljon bambusa i često je pozivala svoje prijatelje - Virdžiniju Vulf, Tenesi Vilijamsa, Trumana Kapotija, kao i italijanskog pisca Alberta Moraviju i režisera Pjera Paola Pasolinija. Mnogi su bili inspirisani ruševnim rimskim mostom, bivšom carinarnicom i vodama punim pastrmke i flore.

Ispod likova carinarnice, gde odrazi vode igraju po zidovima, italijanski pisac Ðorđo Basani napisao je svoj poznati roman "Vrt Finci-Kontijevih". "Nešto pred smrt vratio se ovde poslednji put. Bio je veoma bolestan i uz težak uzdah mi je rekao: 'Sada mogu da umrem'", rekao je Marčeti.

Aranžmani biljaka iz celog sveta pružaju vrtu sofisticirani ali ipak prirodni izgled, a bašta je dom 1.300 različitih vrsta biljaka uključujući i retke biljke iz Brazila, Irana, Severne Afrike. Banane, američki ljiljani i japanski javor takođe se mogu videti pored ruža koje su obgrlile 21 metar visok čempres.

Vrt je između aprila i novembra prepun cveća koje je posadila Lejla, ćerka Rofreda i Margerit Kaetani. Lejla je bila poslednja iz loze Kaetanija i Marčetiju je predala vođenje Ninfe i pravila o organskom baštovanstvu.

"Ova bašta je jedno od čuda Italije. Dobro je održavana, prava simfonija prirode i kapaciteta čoveka da kultiviše ovakvo mesto", rekao je Patrik Henesi, irski ambasador u Rimu.

Australijski izaslanik Dejvid Riči redovni je gost bašte. "Volim da sedim, slušam ptičji poj i zvuk vodopada. Bašta je toliko romantična sa vodom, ružama i ruševinama. U Australiji imamo vodene biljke, akacije i eukaliptuse, ali ništa slično ovome", kaže on.

Kako bi je sačuvali, Fondacija organizuje posete uz vodiča od aprila do novembra i godišnje vrt poseti oko 55.000 posetilaca. Baštu je ove godine posetilo, u jednom danu, rekordnih 3.972 posetioca iako se vrt ne reklamira već se do njega dolazi "usmenom" preporukom. Od prodaje karata finansiraju se plate petoro baštovana, ali su šefovi baste odlučni da vrt ne postaje masovni biznis.

"Ninfa nikada neće biti komercijalno mesto ispunjeno limenkama koka kole, plastičnim kesama i opušcima", kaže Marčeti.