Svedok: "Sankcije" za Muslimane u Srebrenici
Penzionisani pukovnik Trivić tako je pred sudom protumačio Direktivu 7, kojom je vrhovni komandant Radovan Karadžić u martu 1995. naredio da VRS dobro osmišljenim dejstvima "stvori nepodnošljivu situaciju bez nade u opstanak i život stanovništva" u enklavama.
"Ovo su sankcije... samo drugačije rečeno", kazao je Trivić, uporedivši ih sa merama koje "velike sile" danas uvode u cilju "promene režima".
Prema svedoku, suština Direktive 7 bila je da VRS "razdvajanjem enklava" Srebrenice i Žepe "kod lokalnog stanovništva stvori svest da su zarobljenici svojih vođa i da bi trebalo da ih menjaju". Trivić je, kao komandant Druge romanijske brigade VRS, u julu 1995. učestvovao u ofanzivi na Srebrenicu koja je okončana 11. jula padom te enklave u istočnoj Bosni. Tadašnji komandant VRS, general Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana i progon hiljada žena, dece i staraca iz Srebrenice i Žepe u danima pošto su srpske snage u julu 1995. zauzele enklave koje su bile pod zaštitom UN.
Dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Branko Lukić, Trivić je potvrdio da Karadžićeve direktive nisu bile "izvršne" i da je bilo moguće da se "delovi ne sprovode". Kao dokaz za to, branilac je svedoku predočio Direktivu 7.1 koju je 31. marta 1995, jedinicama poslao general Mladić, a u kojoj nema Karadžićevog zadatka da VRS stvori "nepodnošljivu situaciju" u enklavama.
Trivić je, na sugestiju advokata Lukića, prihvatio i da je za Direktivu 7, kao potpisnik, bio odgovoran Karadžić, bez obzira što je dokument sačinio član Glavnog štaba VRS, pukovnik Radivoje Miletić, blizak saradnik generala Mladića. Svedok je kazao da je tačno i da je Karadžićeva direktiva bila upućena Drinskom korpusu, a ne i Glavnom štabu VRS. Tribunal je pukovnika Miletića nepravosnažno osudio na 19 godina zatvora zbog progona stanovništva Srebrenice i Žepe, uključujući ubistva.
Tužilac Piter Mekloski je, tokom dodatnog ispitivanja, sopstvenog svedoka podsetio da je i njegova brigada dobila naređenje da stvori nepodnošljivu situaciju za opstanak civila u Srebrenici i Žepi. Trivić je odgovorio da se toga ne seća, posle čega mu je pokazano naređenje kojim je komanda Drinskog korpusa, 19. marta 1995, podređenim jedinicama prenela zadatak iz Karadžićeve direktive.
"Ne sećam se, nije bilo upućeno meni...Ja tada nisam imao položaje prema Srebrenici i Žepi... Nisam imao potrebe da to čitam", odgovorio je Trivić.
Iz dnevnika koji je Trivić vodio, tužilac mu je zatim pokazao zapis u kojem prenosi da je 13. jula 1995, dva dana posle pada Srebrenice, komandant Drinskog korpusa general Radislav Krstić na sastanku naveo kao cilj da celo područje bude "oslobođeno od Turaka".
"Jeste to rekao, ali se taj termin - četnik, Turčin, balija - odnosio na vojsku. Tako smo jedni druge nazivali", prokomentarisao je Trivić.
Generala Krstića, Tribunal je pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.