Lajpcig: Spomenik kompozitoru antisemiti
Vagner je rođen 22. maja 1813. godine u Lajpcigu. Kao dete bio je veoma zainteresovan za književnost, a na njegovu odluku da se ipak posveti muzici, u velikoj meri uticala su Betovenova dela, kojima je još kao vrlo mlad bio fascicniran.
Smatra se jednim od najvećih kompozitora opere, od kojih su najpoznatije "Tristan i Izolda", tetralogija "Prsten Nibelunga", "Tanhojzer" i "Lutajući Holanđanin". Osim toga, napisao je na desetine simfonija i sonata, a objavio je i niz eseja i knjiga.
U istoriji je ostao zapamćen i kao ubeđeni socijalista, ali i antisemita, zbog čega je bio omiljeni kompozitor nacističkog vođe Adolfa Hitlera. Neki teoretičari smatraju da i u njegovim operama ima skrivenih poruka usmerenih protiv Jevreja.
|
Izvođenje nove verzije Vagnerove opere "Tanhojzer" u Diseldorfu izazvalo je skandal, pošto je radnja smeštena u vreme Drugog svetskog rata, a prikazuje koncentracione logore i smrt u gasnim komorima. |
Vagner je svojom umetnošću snažno uticao na niz značajnih intelektualaca, filozofa i umetnika 19. veka, između ostalog i na Fridriha Ničea, koji mu je posvetio deo svojih filozofskih rasprava.
Rihard Vagner umro je 13. februara 1883. u Veneciji. Ove godine, 10. oktobra, obeležava se 200. godišnjica rođenja još jednog velikana opere, Đuzepea Verdija.