Dve decenije od smrti sarajevskih Romea i Julije
Priča o ljubavi Admire i Boška jedna je od onih retkih i nezaboravnih ljubavi o kojima se u Sarajevu i danas priča. Ljubav Srbina i Muslimanke nije poznavala različitosti, nisu im bili važni vera, nacija, ime, pa ni rat.
Svoju ljubav počeli su u zimu 1984. godine, dok su još bili školarci, i voleli su se punih devet godina. U skoro nemogućim uslovima planirali su venčanje i beg iz Sarajeva. Pre 20 godina postali su sarajevski Romeo i Julija pokušavajući da pobegnu u Srbiju, gde su već bili Boškova majka i brat. Boško je samo zbog Admire ostao u Sarajevu, a ona je samo zbog njega htela u Srbiju.
Planirali su da pređu u Grbavicu, a posle toga se uz pomoć zajedničkih prijatelja da stignu za Beograd. Međutim, uspeli su da stignu samo do Vrbanj mosta.
Američki reporter Kurt Šork, koji je svetu preneo priču o njihovoj tragičnoj ljubavi, napisao je 1993. godine za Rojters da su vladini i srpski zvaničnici složili da ih puste da pređu liniju razgraničenja.
"Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obe strane. Pošto su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, neko ih je pogodio", napisao je Šork.
Snajperski hitac pogodio je prvo Boška, koji je odmah izdahnuo. Drugi metak je pogodio Admiru koja je, iako smrtno ranjena, smogla snage da dopuže do svog Boška, zagrlila ga i onda je izdahnula.
Tela sarajevskih ljubavnika spojenih u poslednjem zagrljaju danima su stajala na "ničijoj zemlji". Posle osam dana, Vojska RS je izvukla tela i sahranila ih na groblju u Lukavici. Admirini roditelji su posle rata tela prebacili u Sarajevo, tako da su Admira i Boško su sahranjeni na groblju Lav, jedno pored drugog.
O mladim sarajevskim ljubavnicima pisane su pesme, knjige, snimani filmovi...