Od potpunog očaja do neizmerne sreće
Naši novinari obavestili su Slađanu Stanković o prispeću ovog dara, koje ih je veoma obradovalo.
- O Bože dragi, prosto ne mogu da verujem da je novčana pomoć stigla baš u trenutku kada nisam znala kako ću Kristijanu da platim jednodnevni izlet sa školom, ali ni da ga nahranim, pošto nam je u kući svega ponestalo. Celu noć oka nisam sklopila, jer sam samo na to mislila. Verujte mi osećam se kao da sam ponovo vazduh udahnula. Toliko ste me usrećili da rečima ne mogu opisati. Prezahvalna sam Tei, Aleksandru i Vuku Đukiću. Neka znaju da je za nas 150 dolara, kao da su nam poslali 1.500 dolara, ma i više, kao da su nam poklonili suvo blago - rekla je boreći se da dođe do daha Slađana Stanković kojoj je donacija prosleđena na kućnu adresu.
Kristijan sve na svetu- Taman kad pomislim da je stiglo vreme za sreću u mom životu, sve se sruši kao kula od karata. Kristijan oca nije upamtio, jer on nije došao nijednom da ga vidi. Nije mu dao ni svoje prezime, ali to je već duga priča... Sin mi je jedina životna radost i za njega ću se svim silama boriti. Prvo da ga vaspitam u dobrog i poštenog čoveka, koji će takođe svima pružiti ruku u nevolji, poput ovi dobrih ljudi iz daleke Australije, pa onda sve ostalo... - kaže Slađana Stanković. |
Pregolem teret nosi ova 34-godišnja žena još od onog dana kada su joj Albanci na Kosovu 1999. ubili roditelje i stariju sestru, a nju primorali da napusti svoje ognjište i spas traži u nekom drugom mestu. Izbegavši sa Kosova, prvo je na kratko boravila u manastiru u Svetog Prohora Pčinjskog, pa potom otišla da živi kod strica u Skoplje.
Tu se zaposlila i živela četiri godine. Tada je i upoznala Kristijanovog oca sa kojim je počela da se zabavlja. Nedugo potom, Slađana je ostala u drugom stanju, ali je pred njihovo venčanje, Kristijanov otac upoznao drugu ženu i odlučio da ostavi Slađanu. Nemajući kud, u osmom mesecu trudnoće, odlučila je da zaštitu potraži u Beogradu, gde je smeštena u Materinski dom u Zvečanskoj broj 7.
Tu se porodila 2006. Posle deset meseci, utočište je pronašla u Leskovcu u motelu Atina, gde su bila smeštena interno raseljena lica sa teritorije Kosova i Metohije. Provevši tu punih pet godina, Slađana je konačno dobila stan od Centra za socijalni rad i zaštitu.
- Ostala sam bez porodice, krova nad glavom, a odnedavno i bez posla. Zli usud koji me prati tokom čitavog života, ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Trudim se maksimalno da štedim i da od jednog dinara pravim dva, ali to je užasno teško. Često na kraju meseca jedva krpimo kraj sa krajem. Ponekad se dogodi i da gladujemo.
Znam da sada imamo krov nad glavom, ali kada je trbuh prazan, čovek je opet u potpunom očaju. Da nije ovako dobrih ljudi i njihove pomoći, ne znam šta bi sada sa nama bilo - veli majka Slađana, a potom dodaje:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Ne bežim ni od kakvog posla, tražim ga svuda, ali niko da me zaposli. Bila sam čak i u gradskom komunalnom preduzeću tražeći da čistim ulice, ali su mi rekli da kod njih prednost imaju Romi i ljudi sa invaliditetom. Mislim da to sve dovoljno govori. Ipak, ne odustajem. Ne mogu zbog sina. Moram pronaći kakav-takav posao i obezbediti bar ono najosnovnije. Svesna sam toga da se ne može živeti od tuđe pomoći i da se moram sama izboriti za dobrobit svoga sina.