Posetite Meteore i pomozite Grčkoj

Meteori su smešteni u severnom delu centralne Grčke, a UNESCO ih je stavio na listu svetskog nasleđa. Strani turisti retko svraćaju do ovih pomalo zavučenih stena, tako da se ceo kraj oslanjao najviše na domaće turiste. Međutim, ove godine, rezervacija i najava dolazaka je nikada manje zbog teške ekonomske situaciji u kojoj se većina Grka našla.

Put do Meteora   Automobilom iz pravca Soluna se posle 150 km skreće kod Larise u pravcu Trikale, a posle 60 km se odvaja desno ka Meteorama i gradiću Kalambaka. Iz pravca Atine turisti najčešće skreću takođe kod Larise, ali ko je spreman za brdsku vožnju sa atraktivnim vidikovcima, preporučuje se skretanje kod grada Lamia, preko Karditse, do Trikale i Meteora (oko 150 km). Moguće je kola ostaviti u Soluni ili Atini i nastaviti autobusim koji saobraća nekoliko puta dnevno ka Meteorima.

Zato, ako već krećete na put za Grčku, svratite malo do Meteora, upoznajte neverovatne monahe i divne freske koje se kriju unutar uvek hladnih i mračnih manastirskih zidina. I naravno, pomozite Grcima tako što ćete potrošiti koji evro više.

Meteori ili "viseće stene" nastali su povlačenjem mora pre 30 miliona godina. Prvi manastir pojavio se pre više od 1.000 godina, oko 985. godine, kada jednu od mnogobrojnih pećina naseljava monah Varnava. Svetogorski monah Atanasios 1382. povlačeći se pred nadolazećim Turcima dolazi u Tesaliju i biva fasciniran lepotom stena uzdignutih ka nebu. Ubrzo osniva prvi manastir Veliki Meteori na visini od 623 metara, najvišlji manastir celog kompleksa.

Ono što je i dalje tajna je kako su prvi monasi uspeli da se uspenju na ove visoke stene, donesu alat i izgrade manastire. Uglavnom, uz božju pomoć to su i uspeli i izgradili ukupno 23 manastira, a od 19. veka ostalo ih je samo šest koliko ih i danas ima. Pored spomenutog Velikog Meteora tu su i Varlaam, Agios Nikolaos, Rousanou, Agia Triada, Agios Stefanos.

Do manastira se nekada moglo stići jedino u mreži koja je čekrkom spuštana i podizana. Prema legendi, radoznali posetioci uvek su postavljali isto pitanje: "Koliko često menjate konopce?", a odgovor je uvek glasio, "Kada gospod dozvoli da puknu". Početkom 20. veka uklesana su stepeništa kako bi manastiri postali pristupačniji i materijal se lakše preneo njih.

Danas postoje splet staza i stepenica za pešake, kao i prilazi i parkinzi za automobile. Manastire je moguće obići i peške, starom stazom monopatia. U novije vreme ovaj kraj sve češće posećuje veliki broj free-climbera, pa nije neobično videti čoveka sa rancem na leđima kako zabija klinove u stenu i penje se ka manastiru.

Danas se manastirska bratstva uvećavaju a mnogobrojnim posetiocima je omogućen pristup u ograničen deo manastirskog kompleksa. Ulaznice u manastire naplaćuje Grčka Nacionalna Turistička Organizacija, a prilog se može ostaviti po ulasku u manastir. Ispod manastira nalazi se mesto Kalambaka, gde posetioci koji odluše da se tu zadrže mogu naći smeštaj, brojne taverne i prodavnice suvenira.