Država će morati da me obešteti

Šta ako ishod tužbe bude u duhu one narodne "kadija te tuži, kadija ti sudi"?
- To je moguće, ali nameravam da sa tužbama idem i do međunarodnih sudova, koji će, nadam se, biti primorani da ipak ne dozvole toliko očito kriminalno ponašanje države Srbije.
 

Da li i dalje ostaješ pri izjavi da niste krivi?
- Apsolutno.
 

Rekao si i da su priznanja devojke i mladića da su bacili koktele i pisali grafite po zidovima ambasade, iznuđena...
- Da.
 

Jel' im neko pretio?
- Nisam imao prilike da sa njima komuniciram u zatvoru, a ovih nekoliko dana smo svi orijentisani na nama bliske osobe tako da nismo u kontaktu. Zaključio sam da su prisiljeni da daju izjave jer u njima oni "priznaju" nešto što se nije dogodilo, i sa celim incidentom dovode u vezu ljude koji sa njim nemaju ništa. Brdo kontradiktornosti koje se nalaze u njihovim izjava jasno svedoče tome u prilog.
 

Ako te oslobode optužbi, hoćeš li tražiti neku novčanu nadoknadu?
- Naravno.
 

Kako se osećaš sad kad si konačno slobodan?
- Veoma srećno. Ponovo sam među ljudima koje volim i zbog kojih na neki način živim i radim ono što radim. Nakon pakla u CZ-u sve izgleda fantastično. Sada se suočavam sa situacijom da moram da "svarim" sve događaje koji su se akumulirali tokom ovih gotovo šest meseci koje sam, zajedno sa drugovima i drugaricom, proveo u izolaciji.
 

Da li je bilo maltretiranja dok si bio u pritvoru?

Groteska Mesecima si bio u zatvoru zbog štete od samo 18 evra? - Nije u redu da se bude u zatvoru za bilo kakvu štetu. Zatvori su institucije koje isključivo imaju karakter sredstva odmazde i ne dovode do poboljšavanja uslova života u društvu. Kada bi društvo omogućilo veće plate i bolje uslove života i rada, najveći broj ljudi koji se trenutno nalazi po zatvorima bio bi na nekom drugom mestu. Činjenica da smo mi proveli pola godine zbog optužbe da smo pričinili toliko malu štetu samo doprinosi grotesknosti situacije i naglašava nepravednost sistema.

- Najteže mi je padala izolacija, odnosno nemogućnost da budem u kontaktu sa meni najbližima. To dovodi do toga da se čovek oseća kao da je preminuo, i da celokupnu stvar posmatra kao film koji se odvija pred njegovim očima. Lično nisam imao problema, osim psihičkog zlostavljanja od strane nekih čuvara. U ćeliji do moje je u jednom trenutku brutalno pretučen mladić zato što se smešio dok je vršen pretres ćelije. Njegovi urlici su odjekivali blokom CZ-a. Dešavalo se više puta.
 

Ranije si bio uhapšen i zbog paljenja američke zastave, da si to uradio u Americi, ne bi bio krivično gonjen?
- U svim državama je pravda selektivna i na strani bogatih i moćnih. Srbija je država koja, za razliku od nekih zemalja EU, vrlo loše prikriva tu svoju odvratnu narav. Pitanje spaljivanja američke zastave je u tom smislu, u krajnjem slučaju kao i ovaj naš trenutni slučaj, veoma simptomatično.
 

Kako je to završilo?
- Odležao sam tri dana u zatvoru Padinska skela, koji je u odnosu na CZ raj. Zatim je odluka suda o izricanju kazne zatvora poništena na višem sudu, i u toku je novi prekršajni postupak.