Vojska leči gorštake
U okviru akcije "Vojni lekar na selu" i ove prvomajske praznike iskoristili su da budu sa stanovnicima Zapadnog i Istočnog Mojstira, zabitih sela u tutinskoj
Pregledali decu i trudnicu
|
opštini, rasutih visoko iznad Ibra.
U ovim po površini ogromnim i lepim selima, sada mahom ispražnjenim, ostali su samo starci i retki mladi ljudi koji su tradicionalno odani svojoj zemlji i iznad svega vole i poštuju svoju - vojsku. A i vojska se trudi da im pomogne kad god može.
Škole i zadružne domove privremeno pretvaramo u - ambulante, samo za jedan dan pregledali smo 50 žitelja Donjeg i Gornjeg Mojstira, imali smo i dvadesetak kućnih poseta.
- Došla sam da izmerim pritisak i da mi lekari poslušaju srce. Dobro je što su vojni, oni su najbolji i u njih imam najviše poverenja. Rekli su mi da srce još dobro radi, ali da je pritisak povišen i da moram da pijem lekove. Muči me i išijas, pa su mi dali i injekciju. Ostavili su mi i nekoliko kutija tableta i rekli da će ponovo doći. Nadam se da ćemo se ubuduće češće sretati - kaže starica Rada Marašević, koja zbog godina i udaljenosti od grada lekara nije srela punih devet godina.
- U našem selu Vojska Srbije odavno ima bazu iz koje kontroliše ogroman prostor na granici opština Tutin i Istok. Sarađujemo izvanredno. Vojska nam je gradila puteve i vodovod, pomagala oko snabdevanja. Evo, sada su nam doveli i lekare. Ova akcija je pravi pogodak, samo bismo voleli da vojni lekari dolaze češće, jer mnogo naših žitelja nema mogućnosti da se leči. Neki umru, a pre toga, iako teško bolesni, godinama ne odu lekaru - priča Marko Bojović iz Istočnog Mojstira.
Predstavnik sela Fahir Nukić hvali akciju vojske i ima samo jednu zamerku.
- Nije zamerka, već predlog: da dođu češće, bar dva-tri puta godišnje, a posebno zimi kada su putevi neprohodni, a mi zavejani. Vojska ima terenska vozila, ima svoje lekare, ima i lekova i jedina može, kad smo odsečeni od ostalog sveta, da nam pomogne. Nekada je u Istočnom i Zapadnom Mojstiru vrvelo od ljudi, bilo je ovaca i krava, važili smo za dobre stočare. Lepo smo živeli i od eksploatacije šuma i rezanja građe. Sad to nema ko da radi, sve je otišlo uglavnom zbog bespuća - kaže Nukić i naglašava da bar stotinak žitelja oba Mojstira živi i radi u inostranstvu.
Područje oba Mojstira je u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu i Metohiji, na korak je i granica sa Crnom Gorom. Saradnja sa meštanima puno znači pripadnicima Druge brigade u borbi protiv ilegalnih prelazaka, šverca i svih oblika kriminala.
Pošli i opštinari
|