Da li je Njegoš dostojan sveca?
Istovremeno, glavna polemika u javnosti vodi se o tome da li je Njegoš - Srbin ili Crnogorac, te da li SPC ima pravo da Crnogorca proglašava za sveca.
"Njegoš jeste bio vrhunski pesnik, ali sa moralnog stanovišta, ljudskim kvalitetima i načinom života nije zaslužio takvo priznanje", smatra potpredsednik saveta Mitropolije CPC Stevo Vučinić. On kaže da je Njegoš u Crnoj Gori uvek bio cenjen isključivo kao pesnik, a da su ga, nezasluženo, na pijadestal sveca stavili Srbi.
Na portalima podgoričkih medija razvila se burna polemika o vladici Petru Petroviću Njegošu. Ovo su najzanimljiviji komentari:
|
"Namera da se Njegoš kanonizuje nije bogoslovske nego političke prirode. On nije živio svetim životom, niti je bio primer sveštenika dostojnog za kanonizaciju. Život mu je bio vrlo sporan u moralnom, ali i dogmatskom smislu. U Luči mikrokozma je doveo u sumnju celu istinu pravoslavlja. Očitovao se pismeno, jasno i javno da sumnja u crkvene dogmate, da voli žene više od svega na ovome svetu, i živeo je i delovao protiv monaškog zaveta i crkvenih dogmi i kanona", ocenjuje Vučinić.
On dodaje da bi se namera SPC da se Njegoš kanonizuje mogla tumačiti kao pokušaj srpske Patrijaršije da skrene pažnju javnosti od aktuelnih pedofilskih i homoseksualnih skandala, kao i problema Kosova.
"Njegoš je veliki pesnik najmanjeg evropskog naroda kroz kojega su progovorili vekovi u kojima su Crnogorci vodili zastrašujuću borbu za slobodu i opstanak kakvoj nema primera u novijoj evropskoj istoriji. Međutim, Njegoš nije pesnik Novog Zaveta - Jevanđelja - nego Starog Zaveta, dakle, osvete i krvi. Njemu se na teret stavlja tridesetak naručenih osveta", kaže Vučinić.
Prema njegovim rečima, da je Njegoš bio "sveštenik svetoga života, davno bi bio kanonizovan, pre sto pedeset godina u Crnogorskoj crkvi"
"Verovatno, nezadovoljni statusom u Crnoj Gori, u SPC računaju da je na ovaj način destabilizuju, i da izazovu ozbiljne nerede sa teškim posledicama. U svakom slučaju, ovaj predlog će naneti više štete Njegošu nego koristi crkvi, i dat je sa zadnjim namerama da Njegoša kao pesnika unizi, a preosvećenog Amfilohija uzvisi", zaključuje Vučinić.
"Sveštenici raščinjenog Miraša Dedeića jedino bi sebe mogli da vide kao svece i nikog drugog. Šalu na stranu, ali ne čudi me takav stav zvaničnika kanonski nepriznate CPC, koja u proteklih 20 godina na sve moguće načine pokušava da okleveta Petra Prvog Cetinjskog i Petra Drugog Petrovića Njegoša, koji su utemeljivači Crne Gore. Oni kažu da je Petar Cetinjski bio genocidan na delu, a Njegoš na peru, pa čak traže novo tumačenje, odnosno falsifikovanje Njegoševih dela", naglašava Džomić.
On podseća da su Njegoševa dela u Crnoj Gori štampana tek početkom 20. veka, dok ih je Matica Srpska štampala polovinom 19. veka.
"Kao što su komunisti govorili da su raščistili sa religijom, tako su i sveštenici CPC raščistili i sa Njegošem i religijom. Ali, to im ne daje za pravo da Njegošu osporavaju religioznost", zaključuje Džomić.