Rimljani opet na Balkanu
Viminacijum je bio antička prestonica rimske provincije Gornja Mezija i jedan od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora u periodu od prvog do četvrtog veka. Opljačkan je i uništen sredinom petog veka, pa je ostao zaboravljen pod zemljom.
Godinama su iznad njega bile samo njive zasejane žitom i kukuruzom i niko sanjao nije da se ispod zemlje nalazi čitav grad. Unutar i oko grada otkriveni su i amfiteatar, monumentalne zgrade i tragovi razvijene infrastrukture. Viminacijum krije pravo arheološko bogatstvo, pa je samo u površinskim kopovima u poslednjih 25 godina otkriveno oko 40.000 predmeta i čak 13.500 grobova. Ovih dana ubrzano se radi na izgradnji arene kao iz vremena cara Konstantina.
GRAD ISPOD ORANICA
Krivudavim putem idemo kroz polja sela Stari Kostolac, ispred nas se pojavljuje palata Viminacijuma, a nadomak nje pravo gradilište. Majstori vredno rade, obnavljaju zidine arene povezujući ogromno kamenje rimskim malterom. Uz zidine postavljaju drvenu konstrukciju, jedinstvenu u svetu, koja predstavlja vernu kopiju antičkog gledališta. Ispred gradilišta zatičemo arheologa Miomira Koraća koji pokazuje netaknutu prirodu ispred sebe.
Poseta prve dameLazović kaže da je dok su trajali radovi u poseti Viminacijumu bila supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić. |
- Ispod ovih oranica nekada je bio rimski vojni logor i prestonica provincije Gornje Mezije. Glavni grad nije bio Beograd, tadašnji Singidunum, već Viminacijum. Ispod 450 hektara zemlje kriju se hramovi, trgovi, ulice, kupatila, amfiteatri, palate i hipodromi koje će generacijama biti otkrivani. Ovo je pravo bogatstvo - dodaje Korać.
Moderne tribine prave se od ariša, sibirske jele, pošto oko Viminacijuma više nema velikih hrastova koje su koristili stari Rimljani. Arheolozi istražuju tajne starog amfiteatra, naučni timovi vredno rade do kasno u noć.
- Rimski amfiteatar u Viminacijumu je jedini amfiteatar u centralnobalkanskom i jugoistočnom delu Evrope, fascinantna je njegova veličina i stepen očuvanosti. Očuvani zidovi su visoki i pet metara - kaže Korać i dodaje da se centralna bina nalazi na dubini većoj od 18 metara.
Akustika u Viminacijskom amfiteatru, koji je mogao da ugosti toliki broj gledalaca na pozorišnim i drugim predstavama, uobičajena je za rimske amfiteatre. Očuvani su celi kameni blokovi, čak i gvozdena osovina velikih masivnih drvenih vrata, kojima se izlazilo u arenu. Korać se nada da će amfiteatar zaživeti i postati balkanska Verona. Palata Domus scientiarium Viminacium čija je izgradnja, po uzoru na patricijske rimske vile, počela pre nekoliko godina sada je kompleks veći od 5.000 metara kvadratnih, sa dva podzemna nivoa. Spolja izgleda kao tvrđava, a unutra je pravi lavirint. Gosti će još mnogo toga imati da vide. Od stručne biblioteke, do rimskog kupatila sa malim bazenom, ispod koga se nalazi parno kupatilo.
Oltar za gladijatoreKorać kaže da je izgradnja amfiteatra donela neočekivana otkrića, neobični oltar na mestu buduće arene i podzemne odaje ispod borilišta. |
ZVEZDANO NEBO
U dnu prostranog podzemnog hola čiju tavanicu nosi kolonada snažnih stubova, iza masivnih tvrđava, nalazi se fascinantan prizor - mozaički kompleks jedinstven u Evropi. Na podu svetluca milijardu kamenčića složenih u Hristov monogram, kakav je nađen i u jednoj od drevnih grobnica Viminacijuma, a plafon i zidovi ukrašeni su motivima zvezdanog neba i antičkim ornamentima. Nesvakidašnji prizor delo je profesora Miroslava Lazovića i njegovog tima sa Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu.
- Planirao sam da uradim plafon dekorativnim mozaikom površine od 100 kvadratnih metara, na kome će biti predstavljeno zvezdano nebo po ugledu na ono iz mauzoleja Gale Placidije u Raveni. Dogodilo se čudo, nisam mogao da stanem i tako smo sve uradili od mozaika - objašnjava umetnik.
Mozaik na 1.500 metara kvadratnih, jedinstven u svetu. Na jednom zidu, na isti način napravljena je i slika petla. Jer da njega nije bilo, pitanje je šta bi se desilo sa Viminacijumom...
Careva bistaArheološki predmeti koje će posetioci Viminacijuma moći da pogledaju do 18. juna, predstavljaju autentična svedočanstva o vladavini Konstantina, Milanskom ediktu, počecima hrišćanstva na tlu Srbije. Moći će da vide i Konstantinov portret - bronzanu bistu koja je verovatno bila deo konjaničke statue. Tu je i Beogradsku kameja, na kojoj je predstavljen Konstantin na konju sa pogledom koji upire u nebesa i koji je verovatno bio imitacija Aleksandra Velikog. Deo izložbe su i zlatni nakit, predmeti iz Gamzigrada, Sirmijuma... |
- Kada smo počinjali radove, spavali smo u obližnjem selu kod jednog seljaka. I onda, jedno jutro oko pet, dolazi nam na vrata baba Ljubina. I nosi petla. Tada još nisam poznavao Lazu. Ljubina me je ubedila da je uhvatila najpoletnijeg petla u zoru, i rekla mi da će radovi biti uspešni ako petla zakolju majstori. Poslušao sam baku, petao je završio u supi, a majstori su mu glavu zakopali u temelj tvrđave. Baka Ljubina je tvrdila da će jedino tako ovaj objekat biti poletan - priča Korać.
Da li božjom voljom ili po Ljubininom receptu, pojavio se Laza.
- Napravio je čudo od mozaika, a tvrdim da ni Venecija nema stubove od sedam metara u mozaiku, kakve je Lazović napravio u parnom kupatilu - kaže Korać.
Nemaju vremena za čekanje, 21 arheolog, naučnici i majstori danonoćno rade i trude se da svakim danom vrate vreme hiljadama godina unazad. Ispod srpskog neba niču tribine i arene. Svakim danom otvaraju se nova vrata, vraćaju se slike iz života starog Rima, a svako popodne u njihov istraživački centar stižu novi predmeti koji se iskopavaju.