U kandžama farmaceutske mafije (4): Dušu nam ne dirajte!
- Da nema antibiotika, ljudi bi i dan-danas masovno umirali od tuberkuloze. Da nije otkrivena vakcina protiv dečje paralize, mnogi životi bili bi unesrećeni zbog te opake bolesti. Sa druge strane, prekomerna upotreba lekova, među kojima su mnogi neefikasni, a svakodnevno se reklamiraju, jeste činjenica. Zato treba biti oprezan u uzimanju lekova, ali i u odbijanju da se koriste - smatra Rakić.
Ipak, ostaje pitanje kako običan čovek, konzument za sve i svašta, a bez ikakvog medicinskog znanja može da razluči šta je dobro, a šta ne u onome što mu nude lekari, farmaceuti i nasmešena lica sa televizijskih reklama. Rakić smatra da se moramo obrazovati.
- Patimo od mnogih predrasuda kada su lekovi u pitanju. Jedna od njih je i da su prirodni lekovi prava stvar. Netačno. Nije sve što je u prirodi korisno za čoveka. Znamo da ne treba jesti otrovne pečurke i ne treba piti zmijski otrov i opijum. A sve su to prirodne stvari. Isto važi i za prirodne lekove. Neki su neefikasni, neki štetni. Rešenje je u edukaciji ljudi, između ostalog i u tome da se veruje lekarima u razumnoj meri.
Vojin Rakić je radio i istraživanje među studentima u Srbiji, šta je za njih u različitim segmentima medicine moralno prihvatljivo.
- To istraživanje je više anegdotska evidencija, ali ipak mogu da zaključim da mladi u Srbiji plastičnu hirurgiju prihvataju kao nešto što je uglavnom moralno prihvatljivo, ali uzimanje lekova za poboljšanje kognitivne, saznajne funkcije osporavaju sa moralne tačke gledišta. Prema tome, intervencije na telu su u redu, ali intervencije na duši su neprihvatljive. Zanimljivo je i da osporavaju uzimanje lekova za moralno poboljšanje, na primer oksitocin nazalni sprej koji jača saosećajnost.