Mister Posebni

Gerald Klefman u svom portretu Janka Tipsarevića objavljenom u dnevniku "Zidojče cajtung" naziva srpskog tenisera "sasvim posebnom osobom"!

"Bio je model, miksuje haus-muziku koju postavlja na internet, voli umetnost, na primer, dela Salvadora Dalija, već je i glumio. Njegova, naravno, veoma lepa supruga je poznata srpska televizijska voditeljka. On sam voli zahtevnu literaturu, ima tetovaže sa citatima Šopenhauera i Dostojevskog", piše Klefman.

U tekstu se objašnjava da je Tipsarević trenutno deseti na ATP-listi, da je jedan od sportskih heroja Srbije, da je zaradio gotovo sedam miliona dolara, ali da time ni izdaleka ne može da se odgovori na pitanja o ovom sportisti. Jer, Tipsarević je "živi dokaz da je u profesionalnom sportu moguće biti uspešan i istovremeno biti interesantna ličnost sa hiljadu nijansi".

"Ovaj 180 cm visoki atleta sa telom marinca ne uklapa se ni u kakve šablone. On je i težak fizikalac i prefinjen duh; patriota i građanin sveta. Zatvoren i otvoren. Čita knjige iz psihologije, ali i 'Gospodara prstenova'. Poigrava se sa štampom. Izlazi sa slavnim di-džejevima poput Stiva Anđela. I zalaže se za decu obolelu od raka. Život nije ni crn ni beo, kaže, život je siv. A, on voli život takav kakav jeste. U pokušaju da objasni zašto se relativno kasno etablirao u svetskom teniskom vrhu, lakonski odgovara: Sazrevao sam"!

Od 2009. naporno radi sa svojim nemačkim trenerom Dirkom Hordorfom, čiji štićenik je pre toga dugo bio Rajner Šitler. Šarene glamurozne fotografije Tipsarevića, koje on čak i sam postavlja na internet (kao na primer fotografije sa svog venčanja) ne odslikavaju koliko rada zaista stoji iza njegovog uspeha.

On odavno zna da mora da investira na svim nivoima, da se i van terena mora biti profesionalac. Na terenu je u svakom slučaju takav, što i objašnjava kako se - tako reći bez čudotvornog udarca - probio među najboljih deset svetskih tenisera. Sve četiri titule osvojio je na manjim turnirima, u kakve spada i Minhen. Njegova snaga je u svestranosti, dobrom forhendu, dobrom bekhendu, agresivnoj igri sa osnovne linije, u igri bez popuštanja, u kojoj mrvi protivnike. Doduše, taj način igre funkcioniše samo kada je zaista u dobroj formi i kada tom formom zrači. To nije bio slučaj u periodu koji je usledio njegovoj pobedi na turniru u Indiji u januaru.

"Prerano sam počeo da igram posle povrede, priznao je, i posledica su bili porazi u ranoj fazi takmičenja".

Tipsarević zna da bude istinski samokritičan. Tako je jednom rekao da bi morao da smanji čitanje teške literature. Jer, teške misli proizvode sumnje, a njega je lako zamisliti kao čoveka u kome se roje misli. Kada govori, govori promišljeno, i na engleskom formuliše zahtevne rečenice koje retko kada deluju stereotipno. Što ne znači da ne ume i jednostavnije, piše o Janku Tipsareviću "Zidojče cajtung".