Todorić: Ova vlast upravlja ljudima uz pomoć straha

Šta je presudilo u odluci da pristupite Demokratskoj stranci?

- Znao sam da će mnogi to da me pitaju, dok će neki i da zamere. Dugo sam razmišljao o odluci koju sam doneo, a doneo sam je jer bih sam sebi najviše zamerio ukoliko bih zauvek ostao sa strane, objašnjavajući pojave bez mogućnosti da na njih utičem. DS je za sada jedina stranka u Srbiji koja ima kapacitet da posle grešaka i poraza postavi pitanje sopstvene odgovornosti, napravi rezove i krene dalje. Takav kapacitet me je uverio da je to najdemokratskija stranka u Srbiji, a ujedno i stranka koja traži odgovore na nova pitanja u veoma teškom trenutku.

Koji su Vaši prvi koraci na čelu resora za pravosuđe u DS?

- Prvo ćemo napraviti ozbiljan presek šta su bile dobre stvari, a šta greške u reformi pravosuđa 2008 - 2012. Da bi nam građani verovali moramo biti najstrožiji prvo prema sebi, pa onda prema drugima. Sledeće što ću uraditi je predlaganje zakona koji će omogućiti državi da odgovori porodicama kojima su nestale ili ukradene bebe, a koje su dobile spor u Strazburu.

Na koji način će DS iz opozicije uticati na reformu pravosuđa?

- Reforma pravosuđa u Srbiji je potpuno stala, a dešava se restauracija kriminogenog sudskog kadra. Opravdane zamerke na reformu pravosuđa, koja je trebalo i u najboljem slučaju da potraje još nekoliko godina, poslužile su kao izgovor da se vratimo u onu tačku kada je bilo više kriminalaca na ulici nego u zatvorima. I to nije nikakva stilska figura, većistina. Puštaju se oni koji su pretili Brankici Stanković, koji su palili džamije, koji su pravili nerede u Đenovi, pustiće se ranije i ubice Brisa Tatona. Ulice postaju sve manje bezbedne, to svako može da vidi.

Koje su glavne mane reforme pravosuđa?

- Ne znamo koji nam je broj sudija ni tužilaca pošto su svi vraćeni na posao, čak i oni koji su krivično osuđivani. To je van pameti. Kad se to ne zna, kako da znate kojim sistemom upravljate i kako će on sutra izgledati. I dalje ne postoje kriterijumi za vrednovanje sudija i tužilaca. Jedini u regionu još nemamo javne beležnike. Takođe, bojim se da smo s novim Krivičnim zakonikom počeli da retroaktivno primenjujemo određena krivična dela da ne bi pale neke politički veoma važne optužnice. Mora se postaviti dobar meritorni sistem, sa stručnim i efikasnim sudstvom, što podrazumeva odstranjivanje onih koji namerno dopuštaju da zastare određeni slučajevi, poput "Indeksa", ili tamo gde je utvrđeno da su sudije bile osuđivane ili u sukobu interesa.

Zašto je Sporazum Beograda i Prištine de fakto priznavanje Kosova?

- Čim potpisujete međunarodni sporazum - to jeste priznanje, iako se ovde tvrdi da je to u skladu s nekim ustavnim zakonom. Mislim da je srpska javnost bila dugo pripremana za to od strane onih koji su vodili pregovore. Relativizovali su Ustav, odnosno njegovu preambulu, govorili su da ne možemo živeti samo po Ustavu, većmoramo gledati ono što je realni život. I sam premijer je 2011. govorio da EU neće terati Srbiju da prizna Kosovo većda ćemo "samo" morati da postavimo granicu i povučemo svoje institucije. On je to tada opisao rečima "nije šija nego vrat" i da narodu ne bi trebalo pričati bajke.

Po svemu sudeći, referenduma o briselskom sporazumu neće biti. Da li je to dobra politička odluka?

- Zar je potrebno da svi budemo stavljeni na korak od provalije da bismo svi složno zamolili nekoga da nas u istu ne gurne? Referendum je nepotreban i opasan. Žestoko bi podelio društvo, nebitno u kom odnosu snaga. Ispalo bi da, kao u nekom rijalitiju, većina glasa da se neko ko je nominovan izbaci iz kuće.