Srpska pijanistkinja zvezda Jutjuba
U razgovoru za Telegraf.rs Branka, koja spada u najistaknutije interpretatore savremene klasične muzike u istočnoj Evropi, otkriva otkuda tolika popularnost, koji je bio poslednji nastup Margite Stefanović, kao i kako je izgledao njen koncert koji je trajao neverovatnih 20 sati.
- Oko dva miliona pregleda imaju pojedini snimci s mojih koncerata u Novom Sadu, na kojima sam izvodila dela američkog minimaliste Filipa Glasa. Zasluga za toliki broj pregleda većim delom pripada njemu, a jedan deo i mom izvođenju njegovih poznatih kompozicija za solo klavir. Gotovo svakodnevno dobijam mejlove s pohvalama za izvođenje, ali publika ne bi mene ni čula da nije, zapravo, pretraživala muziku Glasa. To je razlog zašto zasluge za milionski broj pregleda ne pripisujem samo sebi – kaže ona.
Ozbiljnom muzikom, kako se najčešće naziva umetnička muzika, počela je da se bavi sa sedam godina. Novom muzikom, minimalizmom i postminimalizmom, bavi se od kraja sedamdesetih godina prošlog veka, prvo kao član legendarnog “Ansambla za drugu novu muziku” iz Beograda, nakon otkrivanja neverovatne muzike francuskog kompozitora Erika Satija. Pre 12 godina je učestvovala u koncertu koji je trajao neverovatnih 20 sati!
- Godine 2001. prvi put smo integralno izveli kultnu kompoziciju Erika Satija “Vexations”, koja traje skoro 20 sati, u beogradskom SKC-u . Veliki broj muzičara je učestvovao u ovom maratonskom koncertu, između ostalih i Magi iz EKV kojoj je to bio možda i poslednji javni nastup. Satijevu kompoziciju pronašao je Džon Kejdž i prvi put je izveo 1961. u Njujorku - kaže Branka Parlić.
U izvođenju, koje je trajalo 20 sati, pored Kejdža, učestovovali su Džon Kejl, Dejvid Tjudor, Kristijan Volf i drugi.
- Kompozicija se sastoji od kratke fraze koja treba da se izvede 840 puta. Drugo integralno izvođenje te kompozicije desilo se 2006. na Exit festivalu. Učestovovali su muzičari svih generacija, koji su se prijavili na audiciju, počev od mladih, neafirmisanih izvođača, pa sve do hora i orkestra “Horkestar”, beogradskog kompozitora Miše Savića, članova rock grupe “Generacija 5″ i muzičara Ramba Amadeusa – ističe ona.
Parlićeva navodi da je njen najveći uspeh ostvaren davne 1986. prilikom prvog predstavljanja muzike Erika Satija u Jugoslaviji. Najviše voli da svira u halama s dobrom akustikom i, naravno, dobrim klavirom.
- Sale su preduslov za izvođenje ovako rafinirane muzike u kojoj je svaki ton važan. Izdvojila bih “Brucknerhous” salu u Lincu u Austriji, potom “Frisland Bank” salu u Gradskom centru za kulturu “De Harmonie” u Livardenu u Holandiji. Imala sam veliko zadovoljstvo da u toj sali, pored održanog koncerta pod nazivom “The Cone Gatherers”, snimam novi materijal za vinil, koji bi uskoro trebao da se pojavi u Holandiji i kod nas. Svakako, kao izuzetna mesta na kojima sam nastupala izdvojila bih i baštu hotela Kaštel u Motovunu, crkvu Sv. Franje u Rovinju, Muzej grada Skoplja koji se nalazi u staroj zelezničkoj stanici, stradaloj tokom zemljotresa 1963. godine – ističe pijanistkinja.