Arapi i Jevreji oru po Vojvodini

- Srbija možda nema nove tehnologije, ali ima zdravu zemlju, zdravu vodu i pre svega vredne radnike - ukazao je srpski predsednik.

Samo pre nešto više od mesec dana Srbija je sklopila ugovor sa Al Dahrom iz Ujedinjenih arapskih emirata kojim je predviđeno da od 400 miliona dolara trećina odlazi za kupovinu osam poljoprivrednih kombinata, plus 24.000 hektara srpskih oranica. Ukoliko bi se jevrejske kompanije ozbiljno zainteresovale za ulaganje u srpsku poljoprivredu, na relativno malom prostoru imali bi dva ulagača iz zemalja koje se baš i ne vole.
 

- Od kada je postao predsednik Srbije Nikolić je imao pet-šest poseta inostranstvu i tokom svake od njih napravio je određene gafove, pa se ne čudim ni ovom poslednjem. Mada, u načelu, imate država u Evropi u kojima investiraju i Izrael i arapske zemlje i ne bi tu Srbija bila neki izuzetak - kaže za "Vesti" ekonomski analitičar iz Novog Sada Dimitrije Boarov.

K'o prase u Teheranu Poziv Nikolića izraelskim ulagačima mogao bi da prođe kao pokušaj fabrike traktora i kombajna Zmaj. Svojevremeno, dok je carovalo socijalističko samoupravljanje, ta fabrika je poslala svog komercijalnog direktora, inače Jevrejina sa starozavetnim imenom David, u misiju kod Jasera Arafata kako bi Palestincima prodao traktore! Vratio se, naravno, neobavljenog posla.

Poslednji primer nameće i pitanje da li se pozivi stranim ulagačima osmišljavaju strategijski ili se vlasti u Beogradu trude da Srbiju svima prikažu kao poželjnu za investiranje, ne vodeći računa kako bi se međusobno preplitali interesi potencijalnih ulagača.

Boarov smatra da srpska vlada nema razrađenu strategiju privlačenja stranih investicija, posebno ne u poljoprivredi, i da su poslovi koji su zaključeni i neki koji se najavljuju, više rezultat jednog slučaja, prethodnih inicijativa i privatnih kontakata.
 

- To naravno nije dovoljno za očajno stanje u prilivu stranih direktnih investicija. Ali, u situaciji kada Srbiju guši vrlo ozbiljna privredna stagnacija, kada je stopa nezaposlenosti oko 30 odsto, ne može se mnogo gledati u zube ni investicijama koje su gotovo slučajno zabasale u Srbiju - dodaje Boarov.