Na Vembli vodi šifra "Banjaluka"

Kad neko četiri puta u sezoni igra protiv Real Madrida i na kraju izađe kao pobednik, onda je zaslužio ne samo da stigne do finala Lige šampiona, nego i da osvoji titulu prvaka Evrope. Ali, otom potom...

Pogotovo jer su samo sezonu ranije "žuto-crni" bili poslednji u grupi sa Arsenalom, Marsejom i Olimpijakosom. Međutim, Jirgen Klop, 45-godišnji trener Borusije, pokazao je da je naučio sve lekcije koje fudbal nosi sa sobom. Nekadašnji, ne previše talentovani fudbaler nemačkog niželigaša Rotvajsa, koga je u to vreme trenirao naš Dragoslav Stepanović, trenerski posao započeo je 2001. godine u Majncu, klubu u kome je završio igračku karijeru.

Počeo je skromno, od Cvajte, a onda kad je pokazao potencijal i stigao do Bundeslige, prešao je u Dortmund, u redove mnogo veće i ambicioznije Borusije. I uvek je sa sobom imao svoje ljude. I tada u Majncu i sada u Dortmundu, ne odvaja se od asistenta i prvog pomoćnika Željka Buvača, momka rodom iz Banjaluke, s kojim je najpre bio saigrač u Majncu, a sad i u stručnom štabu jednog od najpopularnijih nemačkih klubova. Čuvena je izjava predsednika Majnca, Haralda Štruca da je "Željko Buvač jednojajčani blizanac Jirgena Klopa", odnosno i leva i desna ruka tada trenera Majnca, a sad Borusije.

Naravno, tu je i Neven Subotić, još jedan momak rodom s one strane Drine, koga je put iz Banjaluke i Prnjavora vodio do Nemačke i Amerike, a onda umnogome zahvaljujući Klopu opet do Nemačke i Majnca. Tu su njih dvojica započeli uspešnu saradnju koja ih je u paketu odvela do Dortmunda. Neven je u međuvremenu postao reprezentativac Srbije i jedan od najcenjenijih defanzivaca u Nemačkoj, za koga se već nekoliko godina interesuju najbogatiji klubovi iz Engleske.

A Jirgen? Kad je došao za trenera Borusije ovaj klub je sezonu ranije promenio dvojicu trenera, nekadašnjeg partizanovca Jirgena Rebera i Tomasa Dola, te završio na više nego skromnom 13. mestu u Bundesligi. Klop je korak po korak vraćao Dortmund na mesto koje mu pripada i nemačkom fudbalu. Prve sezone bio je šesti, onda peti, pa dva puta uzastopno prvi. Prošlu sezonu zaokružio je duplom krunom. I to sve zajedno sa Željkom Buvačom, Nevenom Subotićem, ali i ostalim zaslužnim "vojnicima" Borusije: počev od golmana Romana Vajdenfelera, do Matsa Humelsa, Marsela Šmelcera, Sebastijana Kela, Svena Bendera, Ilkaja Gundogana, Marija Gecea, Kevina Groskrojca, Brazilca Santane, Marka Rojsa, Nurija Sahina, poljskog trilinga Lukaša Piščeka, Jakuba Blažikovskog i Roberta Levandovskog...

Po imenima svi oni su daleko iza "kraljevića" Kristijana Ronalda, Kake, Iguaina, Benzeme, Di Marije, Ćavija, Modrića, Ezila i Kedire, ali imena nikad nisu igrala fudbal. Zato je Borusija ove sezone dva puta pobedila Real u Dortmundu (2:1 i 4:1), a u Madridu igrala nerešeno (2:2) i u utorak u revanšu polufinala Lige šampiona izgubila (0:2).

Uostalom, većina momaka u Borusiji je najmanje četiri godine, neki i mnogo duže, pa je saradnja sa Jirgenom Klopom (i Željkom Buvačom), posle dve titule u Bundesligi i jednog DFB kupa Nemačke, sad krunisana plasmanom u Ligu šampiona. Kao kruna i nagrada velikog rada. I to na čuvenom londonskom Vembliju, jednom od najčuvenijih stadiona na planeti.

"Nikada ranije nisam bio na Vembliju. Mada, gledao sam tenis na Vimbldonu nekoliko puta", rekao je kroz smeh Jirgen Klop.
 

"Ovo je jedan od najlepših momenata u našim životima i sigurno je da u London ne idemo kao turisti. Nebitno mi je potpuno s kim ćemo igrati u finalu, ali svesni smo činjenice da nećemo biti favoriti. Na Vembliju će svi videti da mi nismo zadovoljni time što smo ušli u finale, već želimo da osvojimo trofej. Videćemo šta će biti, ali sigurno će to biti pravi spektakl", dodao je trener Borusije.

Za žuto-crne to će biti drugo finale Lige šampiona u istoriji. I te 1997. godine, kad su u Minhenu igrali protiv Juventusa, nisu bili favoriti protiv Zinedina Zidana, Kristijana Vijerija, našeg Vladimira Jugovića, Didije Dešampa, Alena Bokšića, Alesandra del Pjera i ostalih asova "stare dame", ali su na kraju osvojili veliki srebrni pehar.