Kako je ekonomska kriza uništila naše zdravlje?
Stroge mere štednje, posebno u Evropi, imaju razarajući učinak na ljudsko zdravlje - sve je više zaraznih bolesti, ljudi sve češće padaju u depresiju, a zabeleženo je i značajno povećanje broja samoubistava.
Više od 10.000 samoubistava
Na području Evrope i Severne Amerike za vreme najteže krize i recesije zabeleženo je više do 10.000 samoubistava, a prema procenama istraživača, više od milon ljudi pati od nekog oblika depresije. Bolni budžetski rezovi, povećanje nezaposlenosti i sve veće siromaštvo u Evropi rezultiraju pogoršanjem zdravsvenog stanja, a zdravstvene posledice krize evra su "katastrofalne", tvrdi se u izveštaju. Ljudi sve ređe posećuju lekare, nemaju dovoljno novca za lekove, a situacija je posebno alarmantna u Španiji, Grčkoj i Portugalu, gde je kriza uzela najveći danak.
U Grčkoj se samo u 2011. godini broj samoubistava povećao za 40 posto, pojavila se epidemija malarije i drugih zaraznih bolesti koje se u Evropi smatralo da su iskorenjene, poput virusa Zapadnog Nila. Povećao se i broj narkomanskih zavisnika te zaraženih HIV-om, delom i zato što je ukinut program podele novih igli pa više ljudi koristi jednu te istu.
Kriza pogodila i Amerikance
Više od pet miliona Amerikanaca izgubilo je pristup zdravstvenoj službi usled najnovije recesije, dok je u Velikoj Britaniji oko 10.000 porodica zbog bolnih rezova ostalo bez krova nad glavom.
"Štete koje smo ustanovili kao što su povratak malarije i napredovanje HIV-a, manjak osnovnih lekova, gubitak zdravstvenog osiguranja te epidemije alkoholizma, depresije i samoubistava koje su se mogle izbeći, govore kako stroge mere štednje imaju razarajući učinak", kažu na Univerzitetu.