Oružje koje probija čelik

Željko sa svojim bratom Milanom i još nekoliko entuzijasta usred Šumadije pravi tradicionalne lukove i strele od drveta, baš na onakav način, kako su se izrađivali desetinama hiljada godina unazad. Zato i ne vole da ga zovu šumadijskim Robin Hudom, jer se strela pravila i upotrebljavala za opstanak mnogo pre nego što su nastale priče iz Šervudske šume.

Potopljeni brod - Luk je počeo da se zaboravlja sa pojavom baruta. Sačuvan je u nepristupačnim predelima i koriste ga još plemenske zajednice. U prvoj polovini 20. veka ponovo se oživljava ova veština. Tome je doprineo i brod "Meri Ros", koji je potonuo u 15. veku. Sa dna La Manša izvađen je 1982. i u olupini je pronađeno 137 lukova sa 3.500 strela. Uz mnogo napora oni su sastavljeni i od tada je počela da se vraća stara slava oružja, koje je predstavljalo granicu između života i smrti, gospodara i roba, bogatog i gladnog - kaže Željko.

Njegova radionica, jedinstvena u Srbiji i jedna od desetak u svetu, nalazi se na obodima Lapova, na Starom brdu, pa je i tako nazvao svoju kolibu u kojoj nastaju lukovi i strele. Slučajno ili ne, ovo mesto po legendi važi za "razbojničku" lokaciju i nalazi se na zapadnoj strani ove varošice i u zemlji u kojoj je lov lukom i strelom još zabranjen.

- Priča o oživljavanju jedne zaboravljene veštine i davno umrlog zanata počela je pre desetak godina, kao hobi, a onda je sve preraslo u stil života. Ima nas desetak koji od drveta, a u Srbiji ga ima veoma kvalitetnog, izrađujemo ono pomoću čega su naši daleki preci opstajali u prirodi. Kažu da imamo genetsko sećanje na lov u šumi. Kod nekog to s godinama prođe, kod mene izgleda ne - kaže Željko, kome to sećanje pomaže da mu luk savršeno stoji u ruci, a strela pogađa tamo gde treba.

Svoju strast za drvenim lukovima i strelama, kojima daje neprevaziđenu prednost u odnosu na iste komade od karbona i fiberglasa objašnjava posebnom magijom.
- Ne postoje dva ista čoveka, niti dva ista luka. A i iz ljudi i drveta pokušavate da izvučete ono najbolje. U tome je magija - kaže Željko.

Lapovski lukar pravi svoje komade od drveta, koga u Srbiji ima u izobilju. Grab, jasen, bagrem, divlja trešnja, tisa... Proces je dug, od sečenja, sušenja, pa do grube i finalne obrade. Koristi stare alate - sekire, dleta, turpije, na kraju ga polira, voskira i premazuje svinjskom mašću. U međuvremenu ga proverava, jer drvo mora da bude podjednako opterećeno na svim mestima.

- Luk, ili je odličan, ili ide u ogrev. Ne postoji treće rešenje. Mnogo toga smo naučili od naših prijatelja iz inostranstva, najpre iz Engleske i Kanade koji generacijama neguju ovaj zanat. Njima dugujemo savlađivanje ove veštine, jer su nesebično podelili sa nama svoje majstorstvo. Naše lukove poručuju pravi streličari. Javnih ličnosti nema, jer im je izgleda ispod časti da koriste nešto što nije karbon i silikon. Sa našim lukovima nemački tim Krauc pobedio je nedavno na turniru u Holandiji u gradu Renenu - priča Željko.

Radionica Staro brdo postala je i član Engleske asocijacije za izradu tradicionalnih lukova. To je jedno od najeminentnijih udruženja u svetu, gde se ceni značaj drvenih lukova. Njihova izrada zavisi od namene. Savremeni lukovi imaju snagu do sto funti. Drveni mogu da se urade da raspolažu dvostruko većom snagom.

- Tradicionalnim lukom i strelom možete da probijete čelik debljine dva i po milimetra. Napravili smo i strelište pored naše kolibe. Svako ovde može da dođe, da vidi kako i šta radimo, da se druži sa nama, proba kako mu leži luk i da li će probuditi u sebi iskon - kaže Željko.

Uz luk ide i strela. Ona je i najvažnija. Željko ih izrađuje od jasena.
- Starinska strela sa čeličnim vrhom i guščijim perom buši metal baš kao u vreme srednjovekovnih bojeva. Tada je luk bio najveći neprijatelj oklopnika, a zvuk odapete strele se nikada ne zaboravlja - kaže on.