Kako se Nikoliću oteo "genocid"
Iako je državna politika Srbije bila da se za Srebrenicu nikada ne vezuje reč genocid, već isključivo govori o ratnom zločinu, pa je tako i Skupština Srbije donela deklaraciji o osudi zločina tokom prethonih ratova, predsednik Nikolić je gostujući na bosanskoj televiziji spojio Srebrenicu i genocid.
Na pitanje o zločinu u Srebrenici u julu 1995. godine, Nikolić je rekao da se "genocid mora dokazati". Na insistiranje novinarke da se mora složiti sa tim da sve što se događalo u Srebrenici ima karakteristike genocida, dodao je da je "sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije imalo karakteristike genocida".
Na konstataciju da Srebrenica ipak ima posebnu težinu zbog 8.000 ubijenih, Nikolić je rekao da kleči zbog toga i traži pomilovanje za Srbiju.
"Klečim zbog toga, evo klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac", kazao je Nikolić.
Predsednik Srbije je rekao da mu je žao zbog svih zločina počinjenih nad Bošnjacima i da će se pokloniti žrtvama genocida, a najavio je i da će posetiti Srebrenicu.
Sva predsednička izvinjenja
Nikolić je drugi predsednik Srbije koji se izvinio za zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, ali su pre toga zvanična izvinjenja upućena i iz vrha tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Pre Nikolića za zločine koje su počinili pripadnici srpskog naroda u BiH izvnio se Boris Tadić, na početku predsedničkog mandata, tokom posete Sarajevu 6. decembra 2004. U junu 2007. Tadić se u emisiji Hrvatske telvizije (HRT) izvinio građanima Hrvatske zbog nedela i zločina rekavši da "svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda" koje su učinili nesrećnima pripadnici srpskog naroda, upućuje izvinjenje i preuzima za to odgovornost.
Tadić je bio i prvi predsednik Srbije koji je posetio Vukovar, u novembru 2010. kada se izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na Ovčari 1991. godine.
I predsednik Hrvatske Ivo Josipović istog dana uputio je reči izvinjenja, kada je sa Tadićem posetio Paulin Dvor kod Osijeka gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih i jedan civil mađarske nacionalnosti. Josipović je rekao da žrtve tog zločina zaslužuju izvinjenje, jer ni za jedan zločin ne postoji opravdanje.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović izvinio se u aprilu 2010. u Sarajevu za učešće Hrvatske u politici koja je 90-ih godina pokušavala da podeli Bosnu i Hercegovinu. Josipović je u parlamentu BiH rekao da "duboko žali što je i Republika Hrvatska svojom politikom u 90-im godinama prošlog veka doprinela stradanjima ljudi i podelama koje nas i danas muče".
Josipović je drugi hrvatski predsednik koji se izvinio zbog događaja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Njegov prethodnik Stjepan Mesić i predsednik nekadašnje Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović su 10. septembra 2003. u Beogradu uputili u ime građana svojih zemalja međusobna izvinjenja za sva zla ili štetu koja su građani dve zemlje činili jedni drugima, naglasivši da krivica za počinjene zločine mora biti pojedinačna.
Marović se potom 13. novembra 2003. godine u Sarajevu izvinio "za svako zlo ili nesreću koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG".
Za stradanja u ratu u Hrvatskoj, posebno na području Dubrovnika, u junu 2000. godine izvinio se i crnogorski predsednik Milo Đukanović.
Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović 1. novembra 2010. izvinio se za "svakog nevinog coveka koga je Armija BiH ubila". "Svaka nevina zrtva je jednaka", rekao je sin nekadašnjeg lidera Bošnjaka Alije Izetbegovića za radio B92 ali i dodao da "kada se saberu svi zločini Armije BiH, nisu ravni jednom satu zločina u Srebrenici".