Zbog kojeg znoja najviše smrdimo?

Ako ne možete da ostanete hladne glave u stresnim situacijama, znači da ste biološki predodređeni da širite neprijatan miris kad ste pod pritiskom.

U normalnim okolnostima, znojenje znači da se telo hladi kako ne bi došlo do pregrevanja. Kad je vruće ili se fizički naprežete, telesna temperatura postupno raste. Međutim, unutrašnji termostat, koji se nalazi u hipotalamusu, na kraju uviđa da je bolje uraditi nešto, pa aktivira oslobađanje neurotransmitera koji upućuju potkožne žlezde po celom telu da proizvode znoj. Kako znoj isparava, toplota polako nestaje, a telo se hladi.

Međutim, priča je potpuno drugačija ako zapnete u saobraćaju, kasnite na sastanak ili idete na prvi dejt. Nervno uzbuđenje izaziva da se adrenalin i kortizol ubrzano kreću kroz krvotok, ubrzava otkucaje srca i instinktivno se oslobađa bujica znoja. Aktiviraju se žlezde koje povećavaju znoj ispod pazuha i u takozvanim stidnim zonama.

U tom slučaju nema zagrevanja tela. U sekundi postanete mokri, a stres to samo dodatno pojačava.

"Ako ste izloženi visokoj spoljašnjoj temperaturi, tada ćete se postepeno znojiti i to se događa svima. S druge strane, ako imate poslovni sastanak na kom morate da održite prezentaciju, tada će vas najverovatnije samo obliti znoj", pojašnjava biohemičarka u Procter & Gambleu Suzan Bile-Ulet.

A osetiće se i neprijatan miris. Bilo koji znoj neprijatno miriše, ali znoj izazvan stresom ima specifično težak i jak miris. To je zato jer se znojem hrane bakterije na vašoj koži, a njihovo varenje potom stvara taj neprijatni miris. Intenzitet tog mirisa delimično zavisi i od toga koliko ste ih i čime nahranili. Potkožne izlučevine se sastoje od 99 posto vode pomešane s nešto elektrolita. Natkožni znoj se sastoji od 20 posto masti i belančevina. Kada biste ga stavili u čašu, izgledao bi kao pavlaka, a bakterije bi navalile. I dok je to za bakterije praznik, vi širite neprijatan miris.

Istraživanje funkcije natkožnih žlezda upućuje na evolutivnu ulogu vezanu za borbu ili beg.

Istraživanje je takođe pokazalo da ljudi mogu podsvesno da prepoznaju razliku mirisa znoja koju je izazvala stresna situacija ili strah od "običnog" znoja.

Kada je Bile-Ulet predvodila istraživački tim koji je razvio antiperspirant dezodorans Secret's Clinical Strength, od ispitanica su saznali da im je najveći problem neprijatan miris izazvan stresom. Dizajnirali su proizvod koji problem rešava na hemijskom nivou, a ne samo "maskiranjem" mirisa. Patentirali su raspršivač molekula koje su zamke za neprijatne mirise. Nešto poput osveživača vazduha, piše Magazin.

"Znojenje zbog teskobe je prirodna fiziološka reakcija. Ako želite da sprečite znojenje, prva stvar koju treba da uradite je pokušati da smanjite stres", savetuje endokrinolog Tamara Veksler.