Država čeka da zločin zastari
U noći 23. aprila 1999. u 2 sata i šest minuta poginulo je 16 radnika te medijske kuće.
Da li je došlo do nekog pomaka u rasvetljavanju odgovornih za tragediju koja se desila?
- Na groblju sam, i ne znam šta bih rekla. Ovo je borba samo porodica, jer vlade, sudovi i ostale institucije ne preduzimaju ništa.
Iz novinarskih udruženja poručuju da su podržali inicijativu predstavnika državnih organa koji su formirali komisiju da bi dali javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice?
- Otkud novinarskim udruženjima uopšte hrabrosti da se oglase?! Sve ovo mi je previše mučno.
Da li su vas kontaktirali iz UNS-a i NUNS-a?
- Ne. Čitam u novinama šta su izjavili, i ne mogu da verujem. Prave se nešto pametni. Sa ljudima iz ovih udruženja, poslednji put sam se čula pre dve godine. Zato sam i zapanjena, jer čitam da su oni kao nešto podržali. Porodice jedino znaju kakav je osećaj. Da se sami nismo izborili, ni onaj Milanović ne bi bio optužen.
Jel' ta komisija uopšte formirana?
- Jeste, jedini koji se javio je Veran Matić, i kazao da ne može da veruje da se tek sada prikupljaju dokazi i da do sada niko nije reagovao. Sad bi ta komisija trebalo da prikuplja dokumentaciju iz drugih izvora kako bismo mogli da pronađemo osnov za neko dodatno krivično gonjenje.
Da li je tačno da će naredne godine nastupiti zastarelost ovog slučaja?
- Da, ako se želi krivično gonjenje.
U više navrata od Republičkog javnog tužilaštva tražili ste da se procesuiraju odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane?
- Rekoh vam da ništa ne čuju i ne govore. Uradila sam to u moje i ime ostalih roditelja koji su izgubili svoju decu. Porodice su usamljene u ovoj borbi.
Robijao samo Milanović
|