Vrata nade se otvorila

Više nisu sami: Slađana Stanković sa sinom Kristijanom

 

Situacija koja i novinare stavlja u tešku poziciju, jer kako snagom reči kroz neki brzi apel pozvati dobre ljude da pomognu, kad će od naše priče do reakcije proteći bar nekoliko dana, a jedno dete je gladno. Ali, vrata nade su se iznenada odškrinula...
Istog dana na redakcijski mejl stiglo je pismo bračnog para Dukić i rešenje je već bilo na pomolu.

Veliko srce Tea i Aleksandar Dukić žive u Melburnu oko 15 godina. Ona je stigla iz Bosne, a on iz Hrvatske. Upoznali su se u Australiji, zavoleli i sada imaju dvogodišnjeg sina Vuka.   Srećna porodica: Aleksandar i Tea Dukić sa sinom Vukom   "Veoma nas pogađa situacija na Kosovu i u celoj Srbiji jer se veoma teško živi", napisali su Dukići koji su daleko od zavičaja, u beli svet poneli ono najvrednije - veliko, plemenito srce.

"Želeli bismo da mesečno doniramo novac nekome kome je to neophodno. Voleli bismo da to budu deca koja žive u lošim uslovima, a želeli bismo i da budemo u kontaktu sa osobom kojoj donacije idu", napisala je Tea Dukić iz Melburna.

Iz "Vesti" su Dukićima odmah poslati podaci o Slađani Stanković, a odgovor je stigao za par minuta. Sudbina ove žene kojoj su Albanci na Kosovu 1999. godine ubili roditelje i stariju sestru, a ona se danas bez posla i sigurnog oslonca bori da preživi sa svojim detetom, duboko ih je dirnula.

"Moj suprug i ja smo odlučili da mesečno dajemo ovoj samohranoj majci i njenom sinu 150 AUD narednih godinu dana. Ukoliko nam to mogućnosti budu dozvolile radićemo to dok dečak ne poraste. Nadamo se da ćemo im bar malo olakšati život", poručila je Tea koja je o svojim namerama odmah obavestila i našu Redakciju, ali i Slađanu.
I ponovo suze nesrećne mlade žene, ovoga puta radosnice. Uzbuđena, Slađana je jedva uspela da prozbori:

- Hvala vam...
Nije prošlo mnogo vremena, a donacija od 150 AUD je iz Melburna stigla u Leskovac, za Stankoviće, do tog trenutka same na svetu, pravo bogatstvo.

- Teško je naći reči kojima bih se zahvalila porodici Dukić, ali i "Vestima". Čim smo dobili novac platila sam struju jer nam je pretilo isključenje. Ne možete ni da zamislite koliko me je to usrećilo. Onda sam kupila i hranu i osetila ogromno olakšanje. Dani gladovanja i straha od mraka su iza nas - rekla je Slađana Stanković, a mi verujemo da je posredstvom našeg Humanitarnog mosta uspostavljeno još jedno čvrsto prijateljstvo.