Reporteri "Vesti" u Crnoj Rijeci (2): Gnev zbog kožne fotelje
Mladić je tu stalno boravio, pošto su se u barakama zapravo nalazile sve službe Glavnog štaba, ali je spavao drugde - dva kilometra iznad - u onom, medijski najintrigantnijem delu, Vile Javor - zgrade iz koje se direktno ulazi u "podzemni grad", ili kako je većina meštana Han Pijeska i dalje naziva - Rupe.
A od Karadžića - televizor
Vila Javor je jedna od najslikanijih zgrada u kompleksu Glavnog štaba, ali tek mali broj ljudi zna da je reč o kamuflaži za ulazak u atomsko sklonište Goljak 1, poznatijeg kao G-1, a najpoznatijeg kao - Rupa.
"Ne stidimo se Ratka i Radovana"
Savo Vlačić
Savo Vlačić (50), predsednik predsedništva Opštinskog odbora boračke organizacije Han Pijeska, kaže da bi svi Srbi trebalo da se ponose i Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem jer su stvorili Republiku Srpsku.
|
- Na prvom spratu te "vile" bile su dve prostorije i priručna kuhinja i general Mladić je već na početku rata odlučio da tu borave on i njegov ađutant, Rajko Banduka. Na početku su se tu nalazila samo dva vojnička metalna kreveta i običan drveni sto sa nekoliko stolica, uz priručnu kujnu u kojoj su bili česma, frižider i šporet. Tek 1993.
godine, jedna prostorija je preuređena u kupatilo i tu je ugrađen tuš sa bojlerom, zatim je predsednik RS Radovan Karadžić poklonio TV aparat, a neko od vojnika je dovukao i satelitsku antenu, pa je general mogao da prati i domaće, ali i strane kanale - priča jedan od njegovih nekadašnjih saboraca.
Doduše, u Han Pijesku se i dalje prepričava anegdota kada su neki od njih pokušali da promene taj "enterijer" tako što su kupili luksuzni konferencijski sto s nazivom king i kožnu fotelju. Utrkivalo se ko će generalu predati ovaj poklon, po starom srpskom običaju, umalo se nisu posvađali oko toga, ali većini i dalje odzvanja u ušima Mladićeva reakcija kada su se pojavili pred vratima.
Med ozon i jarac RouzMeštani Han Pijeska i dalje prepričavaju posvećenost generala svojim vojnicima, ali i gradnji torova za ovce, obora za svinje i ono najzanimljivije - proizvodnji meda pod imenom ozon. |
- Krenuo je da se dere na njih tako glasno, da je staklo počelo da se trese. Kada se malo smirio, objasnio im je da se nikada nije, pa neće ni sada, odvajati od života svoje vojske. Zato, kada su vojnici Sfora prvi put pretresali ovu zgradu, niko od njih nije poverovao da je Mladić zaista spavao u sobi koja se po ničemu nije razlikovala od drugih gde je boravila obična vojska - svedoči ovaj sagovornik.
Pet tajnih izlaza
Ulaz u Rupu nalazi se na manje od pet metara od njegovih odaja i sastoji se od tri "lavirinta". Najpre se, kroz mala metalna vrata ulazi u hodnik koji pedesetak metara vodi cik-cak. Na kraju tog "predvorja" je zapravo pravi ulaz sa velikim, sedam tona teškim vratima i isto toliko dugačkim, cik-cak hodnikom, u kome je trebalo da se obavlja dekontaminacija. Tek posle tih, drugih vrata - ulazi se u tajni grad.
- Svi misle da je taj podzemni objekat sav u mermeru i ko zna šta još. Upravo suprotno, reč je o oko 4.000 kvadrata raznih prostorija povezanih jednim dugačkim tunelom i to je sve. Jedino što je tačno jeste da je ventilacija urađena savršeno, te da je čitav prostor klimatizovan sa ujednačenom temperaturom od 25 stepeni.
- Takođe, postojala je i soba koja je opremljena nešto luksuznije, ali nije tačno da je to bila prostorija za Tita. To su gluposti. Reč je o nekadašnjoj sali za sastanke koja je zbog posete patrijarha Pavla pred kraj rata uređena nešto bolje, pa su na zidovima i ikone - pričaju upućeni i demantuju pisanje nekih medija da je u tom "podzemnom gradu" nesuđenu Titovu sobu zadužio general "Milan Gvero".
- Sve sobe su izgledale identično, pa tako i generala Gvera. Istovetni vojnički kreveti i metalna kaseta.
Mladićeva soba se nalazila na kraju tog hodnika i bila je spojena sa sobom njegovog sekretara koja je uz krevet imala i kancelarijski sto i - više ništa. Inače, na početku tog glavnog dela Rupe, sa leve strane je veliki rezervoar za vodu, a sa desne dva velika agregata koja su omogućavala da oko 500 ljudi ne napusti sklonište punih šest meseci.
Na početku tog hodnika nalazi se i Centar veze koji je omogućavao zaštićenu komunikaciju sa svim delovima bivše Jugoslavije, ali i najmanje pet tajnih izlaza na vrh brda metalnim merdevinama.