Umetnik iscepanih pantalona

- Posebno mi je drago što ću biti u prilici da vidim Hilandar i uđem u taj duhovni svet i prostor čuvan vekovima. Hilandaru ću pokloniti Trojeručicu, a uradio sam i ikonu Svetog Save koju ću darovati Drvengradu jer je red da ima i ikonu od drveta - kaže Zoran.

Prve ikone radio je mehanički i na njima urezivao imena svetaca, kao što čini većina duborezaca. Motive je skidao iz kalendara, udžbenika i drugih dostupnih, komercijalnih stvari. Zahvaljujući Branislavu Cvetkoviću, doktoru istorije umetnosti, koji mu je pokazao originalni prepis sa fresaka, on sada zna da na ikoni Svetog Jovana treba da piše: "Pokajte se, jer se bliži carstvo nebesko."

- Kad sam uradio Sveta Petku u plitkom reljefu, to je za mene bilo kao da sam uradio Ajfelovu kulu. Koristim improvizovan alat, odnosno nožiće koje mu je napravio komšija i alatku sličnu šrafcigeru, za razliku od većine duborezaca koji to rade mašinicama. Nožići često završavaju na mojim prstima, pantalonama i bluzama. Ali, kad vidim svoje delo, nije mi žao što nemam cele nijedne pantalone. Originalan sam i zbog toga što ikone zaštićujem lanenim uljem i voskom, a ne lakiram ih, što uobičava većina umetnika - objašnjava Zoran.

Fejsbuk i dijaspora Udruženje Umetnici Srbije je nastalo pre nekoliko godina, a okuplja oko 200 članova i stotinak dece. - Dečja škola slikarstva privukla je veliku pažnju zemljaka širom sveta, koji su tražili razne savete. S dijasporom smo se povezali preko Fejsbuka, gde smo za samo dva-tri meseca stekli 3.000 prijatelja. Među njima su istoričari umetnosti, vajari, slikari, muzičari, književnici, kao i udruženja i ljubitelji umetnosti iz Australije, SAD, Kanade, Evrope, Finske, Norveške, Danske. Dušanka Todorović, advokat u penziji iz Čikaga, obećala je da će doći da nas poseti. Planiramo i da organizujemo dopisnu likovnu koloniju za srpsku decu koja žive širom sveta - kaže za "Vesti" Dragan Milenković, predsednik udruženja.

Zoran Milić, potpredsednik udruženja Umetnici Srbije, kaže da se na Matejićevim ikonama vidi sirovost pokreta, zbog čega izgledaju kao one rađene u 14. veku.
- Pošto većina Jagodinaca Baju zna iz nekih urbanih priča, bili su iznenađeni kad su videli izložbu. Ali, on je nesumnjivo sposoban i za teže kompizicije, za razliku od većine duborezaca, čiji je stil puko kopiranje - ocenio je Milić.

Matejić nije ni sanjao da će jednog dana postati umetnik duborezac. Radio je 23 godine kao vozač u jagodinskom Jugoprevozu. Prešao je preko milion kilometara. Najveće kilometraže prelazio je dok je bio u Iraku jer je dnevno prelazio po 650 kilometara, a još pamti kako je zahvaljujući ministru izbegao čekanje na makedonskoj granici.

I vožnja je bila posebna jer je u kamionu vozio dva pečena jagnjeta predstavniku Jugoprevoza, koji je živeo u Skoplju i kome se upravo rodilo dete. Kad je stigao na granicu, video je dve nepregledne kolone. Kolega koji je iščekivao pečenje urgirao je kod makedonskog ministra saobraćaja Branka Petkovskog.

- U jednom trenutku video sam graničara kako trči i pita "Gde je, bre, ta bela astra?" Rekao sam da sam to ja. "Ajde, bre, ministar urgirao za tebe da pređeš granicu." Carinici su zatvorili prelaz lancima, a mene propustili preko reda - seća se Zoran.
Sada je, kaže, srećna peta godina kako je na na birou za nezaposlene. Niko neće da ga primi na posao jer ima 56 godina. Možda mu se posreći, pa ga na birou prime za stalno.