Maslačak čudotvoran od korena do cveta
Maslačak je vrlo rasprostranjena biljka i prava je riznica vitamina i minerala. Raste na livadama, travnjacima, pašnjacima, brežuljcima, baštama. Cveta u proleće kada je organizmu najpotrebnija vitaminska bomba, a mnogi ga, zbog aromatično-gorkog ukusa, zovu i gorko zelje, žutenica ili mlečnjak. Ova biljka je puna kalijuma, eteričnih ulja, inulina i raznih drugih supstanci neophodnih organizmu za normalno funkcionisanje.
Listovi ove dragocene biljke sadrže 16-18 odsto vitamina C i oko tri odsto gvožđa, mnogo više nego spanać. Svi delovi maslačka su lekoviti - i cvetovi i listovi i koren. Cvetovi se beru od aprila do maja, listovi pre nego što maslačak počne da cveta, a koren se vadi u rano proleće ili ranu jesen. Listovi i koren se suše na hladnom i prozračnom mestu, ili u rerni na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa.
Prema preporukama nemačke komisije, čiji radovi predstavljaju osnove savremene fitoterapije, primena preparata na bazi korena i herbe maslačka opravdana je kod dispepsije, infekcija urinarnog trakta, nekih oboljenja jetre i žučne kese, kao i kod gubitka apetita.
Stručnjaci sa Rur-Univerziteta u Bohumu, poručuju da maslačak podstiče prirodni proces regeneracije jetre, naročito kod osoba koje pate od hepatitisa, žutice i probavnih smetnji. Efikasno eliminiše hemoroide, giht, reumatska oboljenja, ekceme i druga kožna oboljenja, razgrađuje masti i ubrzava metabolizam.
Zbog izuzetne lekovitosti, savetuju da osobe koje piju antidepresive, svakodnevno konzumiraju i čaj od maslačkovog korena, kako bi sprečile oštećenje jetre.