Ruske baze u Srbiji?

Dogovor o kolektivnoj bezbednosti: Ivica Dačić i Vladimir Putin

Zajednice dogovora o kolektivnoj bezbednosti je organizacija koja se zasniva na bezbednosno-vojnoj saradnji, a od 1992. godine povezuje niz članica bivšeg SSSR-a (Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju, Kirgistan i Tadžikistan), a Srbija je prva članica van tog prostora.

U osnivačkom dokumentu se navodi da je cilj saveza "zaštita teritorijalno-ekonomskog prostora članica i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu, borba protiv trgovine drogom, ilegalnih migracija, organizovanog kriminala, kao i kolektivno reagovanje na vanredne situacije i humanitarne katastrofe".

"Ruska Gazeta" i neki drugi listovi objavili su da je uključenje Srbije veliki geopolitički uspeh Rusije jer se time prvi put njen vojni savez proširio na zemlje van bivšeg Sovjetskog Saveza. Analitičari iz Rusije smatraju da je Srbiji u interesu jače povezivanje s Rusijom, pa i ulazak u punopravno članstvo Zajednice dogovora o kolektivnoj bezbednosti, kako bi mogla snažnije da zastupa svoje stavove o Kosovu.

Ruski general Leonid Ivašov izjavio je da bi status posmatrača za Srbiju "mogao da bude samo prvi korak" jer bi joj članstvo u ODKB-u pojačalo poziciju na Balkanu. Glas Rusije prenosi poziv geopolitičkog analitičara Konstantina Sivkova na instaliranje ruskih vojnih baza po Srbiji, ocenjujući da bi to ojačalo suverenitet Srbije.

Da podsetimo, ovaj Savez od 2009. godine ima i Zajedničke snage za brzo delovanje (KSOR), vojne snage sposobne za "brzi odgovor na agresiju ili terorističke operacije u bilo kojoj zemlji članici". Međutim, vojni stručnjaci iz Srbije ocenjuju korišćenje tih snaga, ali i postavljanje ruskih baza na teritoriji Srbije neozbiljnim.

Obezbeđenje Južnog toka?

Branko Krga ne smatra da je Srbija dobila status posmatrača u ODKB-u zbog predstojeće gradnje Južnog toka.

- Obezbeđenje gasnih postrojenja Južnog toka, koji će prolaziti kroz Srbiju, biće predmet posebnih dogovora i ugovora Srbije i Rusije. Uostalom, Bugarska je članica NATO i opet je sa Rusijom uspešno dogovorila obezbeđivanja gasovoda. Dolazak ruskog gasa u Evropsku unije je njen prioritet, tako da sam uveren da će svi bezbednosni problem biti rešeni na najbolji mogući način - kaže Krga.

Raketni sistem klub-K

Jedna od prvih, konkretnih koristi za Srbiju mogao bi biti uvoz mobilnih modularnih raketnih sistema klub-K, koji predstavlja prekretnicu u proizvodnji najmodernijeg odbrambenog naoružanja. Reč je o vojnoj tehnologiji najnovije generacije koja je smeštena u komercijalne kontejnere.

"Od kontejnerskih segmenata se brzo i lako mogu konfigurisati odbrambeni raketni sistemi bilo koje vatrene moći i namene, a zatim neupadljivo premeštati u zonu mogućih borbenih dejstava. Svaki komercijalni kontejnerski brod sa sistemima klub-K postaje raketni nosač poražavajuće snage, a svaki transportni ešelon opremljen takvim kontejnerima ili čak konvoj običnih šlepera - moćna raketna jedinica koja je u stanju da se pojavi tamo gde neprijatelj najmanje očekuje", objašnjava direktor ruskog vojnog koncerna Morinformsistema-agat, Georgij Ancev.

- Srbija se izjasnila kao vojno neutralna i samim tim je neozbiljno očekivati da dozvoli gradnju vojnih baza bilo koje druge zemlje - kaže Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske SRJ i dugogodišnji vojni obaveštajac u Rusiji.

Sličnog mišljenja je i nekadašnji načelnik Vojno-bezbednosne agencije, a sada poslanik SNS-a Momir Stojanović.

- Srbija je do sada bila previše opčinjena Zapadom i definitivno je bilo potrebno da malo "progleda" i na Istok, ali i druge strane sveta. Ulaskom u ovaj Savez, čak i samo kao posmatrač, Srbiji može višestruko koristiti. Sve članice u ovom Savezu su ravnopravne bez obzira na veličinu ili ekonomsku moć, što nije slučaj sa NATO. Drugo, a još važnije je što se svim članicama garantuje suverenitet i teritorijalni integritet. Znači, problem Srbije sa Kosovom, ali i drugim delovima države, postao bi i problem Rusije - ističe Stojanović i dodaje da će Srbija najviše koristi imati u razvoju novih vojnih tehnologija, ali i servisiranju postojećih sistema.

- Čak 80 odsto vojnih sredstava srpske vojske je sa Istoka, odnosno bivših zemalja SSSR. Znači, na ovaj način dobijamo mogućnost povoljnije nabavke novih tehnologija, ali i remonta postojećih sistema - ističe ovaj general.